Trećina Srbije na klizištima, neophodno završiti katastar
BEOGRAD: Trećina Srbije leži na klizištima, a u našoj zemlji je registrovano gotovo 18.000 što aktivnih što "uspavanih" klizišta kaže za Tanjug šef Odeljenja za geotehniku Geološskog zavoda Srbije Saša Todorović.
Prema njegovim rečima samo dva stručnjaka u državi zadužena su za popis i izradu katastra klizišta čiji je cilj da se utvrdi koja brda su potencijalno opasna i mogu da se pokrenu te ugroze živote ljudi i nanesu štetu objektima.
"U katastru klizišta, koji izrađuje Geološki zavod Srbije, za sada je evidentirano 6.950 klizišta što svakako nije konačan broj zato što se konačan broj klizišta menja iz godine u godinu", objašnjava Todorović.
Gradovi i opštine u Srbiji, ali i nadležne državne institucije izdaju dozvole za gradnju objekata na područjima koja su sklona obrušavanju zemljišta, a struka upozorava da zbog toga što katastar klizišta nije završen, jer Zavod nema dovoljno kadrova, mogu biti ugroženi ozbiljni infrastrukturni objekti u zemlji ali i životi građana.
Suština je, kaže Todorović, da se urbanistički planovi i ostala građevinska dokumentacija radi u dogovoru sa geolozima te da se objekti uopšte i ne grade u zonama koje su ugrožene obrušavanjem zemljišta.
Kada je reč o sanaciji klizišta na autoputevima i važnim koridorima i tu bi, upozorava Todorović, takođe trebalo uvažiti mišljenje eksperata pa izbegavati trase koje nisu pogodne i koje su potencijalno opasne za izgradnju.
"To se videlo na primeru Koridora 10. Prvo se aktivira klizište, uruši se kosina, pa se tek onda rade naknadna istraživanja, a trebalo bi da ide obrnutim redom", kaže Todorović.
U slučaju gradnje puteva potrebno je, objašnjava, izbeći zone potencijalnih klizišta a ukoliko to već nije moguće, kaže, sanacija klizišta i stabilizacija kosina se radi pre nego što se urade ostali građevinski radovi.
"A ne da se završi autoput i onda saniraju klizišta".
Da bi se u budućnosti izbeglo obrušavanje zemljišta, napominje, važno je što pre ubrzati izradu katastra ugroženih područja.
Najugroženije područje Srbije je njen centralni deo, kaže Todorović, Šumadija, gde se beleži najveći broj klizišta, zatim, okolina Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, ali takođe i Zapadna Srbija je ugrožena, i to Krupanj, Ljubovija, Bajina Bašta..