Трећина Србије на клизиштима, неопходно завршити катастар
БЕОГРАД: Трећина Србије лежи на клизиштима, а у нашој земљи је регистровано готово 18.000 што активних што "успаваних" клизишта каже за Танјуг шеф Одељења за геотехнику Геолошског завода Србије Саша Тодоровић.
Према његовим речима само два стручњака у држави задужена су за попис и израду катастра клизишта чији је циљ да се утврди која брда су потенцијално опасна и могу да се покрену те угрозе животе људи и нанесу штету објектима.
"У катастру клизишта, који израђује Геолошки завод Србије, за сада је евидентирано 6.950 клизишта што свакако није коначан број зато што се коначан број клизишта мења из године у годину", објашњава Тодоровић.
Градови и општине у Србији, али и надлежне државне институције издају дозволе за градњу објеката на подручјима која су склона обрушавању земљишта, а струка упозорава да због тога што катастар клизишта није завршен, јер Завод нема довољно кадрова, могу бити угрожени озбиљни инфраструктурни објекти у земљи али и животи грађана.
Суштина је, каже Тодоровић, да се урбанистички планови и остала грађевинска документација ради у договору са геолозима те да се објекти уопште и не граде у зонама које су угрожене обрушавањем земљишта.
Када је реч о санацији клизишта на аутопутевима и важним коридорима и ту би, упозорава Тодоровић, такође требало уважити мишљење експерата па избегавати трасе које нису погодне и које су потенцијално опасне за изградњу.
"То се видело на примеру Коридора 10. Прво се активира клизиште, уруши се косина, па се тек онда раде накнадна истраживања, а требало би да иде обрнутим редом", каже Тодоровић.
У случају градње путева потребно је, објашњава, избећи зоне потенцијалних клизишта а уколико то већ није могуће, каже, санација клизишта и стабилизација косина се ради пре него што се ураде остали грађевински радови.
"А не да се заврши аутопут и онда санирају клизишта".
Да би се у будућности избегло обрушавање земљишта, напомиње, важно је што пре убрзати израду катастра угрожених подручја.
Најугроженије подручје Србије је њен централни део, каже Тодоровић, Шумадија, где се бележи највећи број клизишта, затим, околина Крагујевца, Краљева, Крушевца, али такође и Западна Србија је угрожена, и то Крупањ, Љубовија, Бајина Башта..