Tema „Dnevnika”, visokoškolci na drugoj adresi: U domu naučiš da deliš, u stanu da štediš

– Nisam bila svesna koliko mi je porodica zapravo potrebna, što zbog nekih sitnica, poput saveta za pravljenje najobičnijih makarona, što zbog mnogo ozbiljnijih stvari – priznaje ona. – Mada, ako želiš, možeš pojesti celu „milku” za doručak… Samostalne odluke teško padaju, pogotovo kad konstantno moraš da tražiš novac od svojih jer nemaš vremena za posao. Iako si bačen u nepoznato, sve to možeš da pretvoriš u jednu dobru avanturu. Zavolela sam Novi Sad možda i više nego svoj rodni grad, što i nije teško kad je tako lep.

Dosad je, dodaje, promenila tri adrese.

– Stanove sam tražila najviše po internetu, ali sam kasnije shvatila da najjeftinije može da se prođe ako kupiš oglase rano ujutru i zoveš redom. Što se tiče ugovora, koje preporučujem, potpisivala sam ih uvek, osim poslednjeg puta. Ukoliko deliš stan sa jednom ili više osoba, ukupni troškovi u najboljem slučaju mogu iznositi 100-110 evra mesečno. Trenutno živim sa bratom na Limanu, u stanu od 44 kvadratna metra, koji plaćamo 150 evra, što opet nije mnogo kad se uzme u obzir da smo na dobroj lokaciji – ističe.

Oni koji bi da se skuće u centru, trebalo bi da se pripreme na izdatke od minimum 180-200 evra mesečno samo za smeštaj, dodaje Katarina.

– Po meni, to je preskupo za grad kao što je Novi Sad. Bila sam godinu dana na razmeni u Nici i plaćala stan blizu centra 400 evra mesečno, a ne smemo zaboraviti da je to jedna od skupljih metropola u Evropi – zaključuje.

Suživot sa prijateljima, pa i sa novim licima – što potvrđuje vrlo posećena Fejsbuk stranica cimeri.rs – daje posebnu draž studentskim danima. Za one sa skromnijim buyetom, mada sve ređa opcija, jeste iznajmljivanje soba, koje staje između 70 i 120 evra. Ipak, kada se pomisli na školovanje u drugom gradu, prvo što nam pada na pamet jesu domovi, kojih u Srpskoj Atini ima osam. Prvoj kategoriji pripadaju „Feješ Klara” (120 mesta) i „23. oktobar” (139) na Grbavici, „Živojin Ćulum” (372), „Novi B” (372) odnosno „Car Lazar”, „Novi C” iliti „Nikola Tesla” (350) na Limanu 4, te „Sajmište” (262) u blizini Medicinskog fakulteta. U drugu kategoriju svrstan je „Slobodan Bajić” sa 758 kreveta, koji je, osim što je najveći i akademcima najbliži, prilagođen studentima sa invaliditetom. Tik uz njega smešten je jednako rangiran „Veljko Vlahović” sa 340 mesta. Iako su poslednja dva deo kampusa, jedan od negativnih aspekata je što kuhinju i toalet dele četiri osobe, a tuš kabinu čak njih osam. Jagma za domovima ne jenjava godinama, što je i razumljivo kada se zna da mesečna stanarina iznosi 1.430 odnosno 1.860 dinara.

– Mesto nije teško dobiti ako imate prosek iznad 8,5 i „očišćenu” godinu, i to u domu ovog tipa, koji je skuplji za nepunih 500 dinara, ali je noviji i opremljeniji – kaže Jelena Janković, koja živi u „Novom B”, dodajući da su im na raspolaganju čitaonice na svakom spratu i TV sala, koja ponekad služi istoj svrsi jer jedina ima klima uređaj, a tu su i prostorija za stoni tenis, teretana, biblioteka, te prodavnica u prizemlju koja radi svaki dan do 22 sata sem nedeljom i stvarno nekad spasava živote. – Jedina mana im je što do menze i faksa, laganim hodom, valja utrošiti oko pola sata. Već četiri godine boravim u istoj sobi sa istom cimerkom, pa se već po tome vidi da sam zadovoljna. Česte žurke umeju da budu bučne, ali navikla sam se, a nekad i odem na koju. Potpuno je drugačije kad proživiš studentski život u domu, jer stekneš naviku da deliš. U 3 ujutru će ti se naći neko da ti pozajmi aceton ili rekete za stoni tenis, a ja sam jednom uspela da nađem čak i lemilicu. Da ne pričamo o prednosti što krov nad glavom, vodu, struju i internet plaćaš samo 15 evra mesečno, bar 10 puta manje nego za stan, posebno u poslednje vreme kad su stanodavci postali tako bahati.

Slađa Milačić