Тема „Дневника”, високошколци на другој адреси: У дому научиш да делиш, у стану да штедиш

– Нисам била свесна колико ми је породица заправо потребна, што због неких ситница, попут савета за прављење најобичнијих макарона, што због много озбиљнијих ствари – признаје она. – Мада, ако желиш, можеш појести целу „милку” за доручак… Самосталне одлуке тешко падају, поготово кад константно мораш да тражиш новац од својих јер немаш времена за посао. Иако си бачен у непознато, све то можеш да претвориш у једну добру авантуру. Заволела сам Нови Сад можда и више него свој родни град, што и није тешко кад је тако леп.

Досад је, додаје, променила три адресе.

– Станове сам тражила највише по интернету, али сам касније схватила да најјефтиније може да се прође ако купиш огласе рано ујутру и зовеш редом. Што се тиче уговора, које препоручујем, потписивала сам их увек, осим последњег пута. Уколико делиш стан са једном или више особа, укупни трошкови у најбољем случају могу износити 100-110 евра месечно. Тренутно живим са братом на Лиману, у стану од 44 квадратна метра, који плаћамо 150 евра, што опет није много кад се узме у обзир да смо на доброј локацији – истиче.

Они који би да се скуће у центру, требало би да се припреме на издатке од минимум 180-200 евра месечно само за смештај, додаје Катарина.

– По мени, то је прескупо за град као што је Нови Сад. Била сам годину дана на размени у Ници и плаћала стан близу центра 400 евра месечно, а не смемо заборавити да је то једна од скупљих метропола у Европи – закључује.

Суживот са пријатељима, па и са новим лицима – што потврђује врло посећена Фејсбук страница cimeri.rs – даје посебну драж студентским данима. За оне са скромнијим buyеtom, мада све ређа опција, јесте изнајмљивање соба, које стаје између 70 и 120 евра. Ипак, када се помисли на школовање у другом граду, прво што нам пада на памет јесу домови, којих у Српској Атини има осам. Првој категорији припадају „Фејеш Клара” (120 места) и „23. октобар” (139) на Грбавици, „Живојин Ћулум” (372), „Нови Б” (372) односно „Цар Лазар”, „Нови Ц” илити „Никола Тесла” (350) на Лиману 4, те „Сајмиште” (262) у близини Медицинског факултета. У другу категорију сврстан је „Слободан Бајић” са 758 кревета, који је, осим што је највећи и академцима најближи, прилагођен студентима са инвалидитетом. Тик уз њега смештен је једнако рангиран „Вељко Влаховић” са 340 места. Иако су последња два део кампуса, један од негативних аспеката је што кухињу и тоалет деле четири особе, а туш кабину чак њих осам. Јагма за домовима не јењава годинама, што је и разумљиво када се зна да месечна станарина износи 1.430 односно 1.860 динара.

– Место није тешко добити ако имате просек изнад 8,5 и „очишћену” годину, и то у дому овог типа, који је скупљи за непуних 500 динара, али је новији и опремљенији – каже Јелена Јанковић, која живи у „Новом Б”, додајући да су им на располагању читаонице на сваком спрату и ТВ сала, која понекад служи истој сврси јер једина има клима уређај, а ту су и просторија за стони тенис, теретана, библиотека, те продавница у приземљу која ради сваки дан до 22 сата сем недељом и стварно некад спасава животе. – Једина мана им је што до мензе и факса, лаганим ходом, ваља утрошити око пола сата. Већ четири године боравим у истој соби са истом цимерком, па се већ по томе види да сам задовољна. Честе журке умеју да буду бучне, али навикла сам се, а некад и одем на коју. Потпуно је другачије кад проживиш студентски живот у дому, јер стекнеш навику да делиш. У 3 ујутру ће ти се наћи неко да ти позајми ацетон или рекете за стони тенис, а ја сам једном успела да нађем чак и лемилицу. Да не причамо о предности што кров над главом, воду, струју и интернет плаћаш само 15 евра месечно, бар 10 пута мање него за стан, посебно у последње време кад су станодавци постали тако бахати.

Слађа Милачић