Svetski dan borbe protiv štetočina: Protiv komaraca inovativnom metodom
Povodom Svetskog dana borbe protiv štetočina, juče je na Poljoprivrednom fakultetu održan jednodnevni skup, sa ciljem promovisanja svesti o potencijalnim opasnostima od bolesti koje štetočine mogu izazvati.
Cilj je i potreba za njihovim bezbednim, i sistemskim suzbijanjem prihvatljivim metodama, poštujući standarde zaštite životne sredine. Kako je za “Dnevnik” rekao rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti, Centra za vektore bolesti i klimatske promene, u okviru koncepta sveobuhvatno zdravlje sa Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Dušan Petrić, u grupu štetočina, odnosno organizama štetnih po čoveka spadaju komarci, pacovi i drugi insekti koji mogu da ugroze zdravlje ljudi i životinja, ali i poljuljaju komfor i poremete redovne dnevne aktivnosti.
Profesor Duašan Petrić govorio je i o problemu stenica, koje su inače mirovale bar četrdesetak godina, a sada su ponovo počele da se pojavljuju, najčešće birajući ekskluzivne hotele. Na svu sreću kaže da ne prenose nijednu opasnu bolest, ali uznemiravaju i remete svakodnevni život. Ne zna se sa sigurnošću zašto su se vratile, a nagađanja su da su postale rezistentne na insekticide, dok sigurno i klimatske promene imaju uticaja na tu pojavu, uz mnoge druge faktore.
- Mogu da ugroze privredu, a turizam je prvi na udaru kada se pojavi neka bolest – kaže prof dr Dušan Petrić, istakavši da će najviše biti reči o komarcima, krpeljima i stenicama. – Naš zadatak je da promovišemo nove metode suzbijanja komaraca, a radi se o otpuštanju sterilnih mužjaka u prirodu. Oni će se pariti sa ženkama koje se inače razmnožavaju jednom godišnje i tako više ne mogu da ostave potomstvo, što je odličan način za borbu protiv azijskog tigrastog komarca. On potencijalno može da prenosi sve najgore virusne bolesti koje oni prenose. Na toj meri suzbijanja radimo više od šest godina, zajedno sa internacionalnom Agencijom za atomsku energiju, Direkcijom za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine.
Nije jednostavno, rekao je profesor, ali su nakon nekoliko godina došli do faze kada mogu da puste mužjake u prirodu, jer su dobili sve dozvole.
- U avgustu ćemo prvi put puštati sterilne komarce u delu oko Ulice Vase Stajić – otkriva naš sagovornik. – Prvo ćemo ih obojiti kako bismo mogli da radimo monitoring i pratimo koliko oni dugo žive u našim uslovima, koliko daleko lete i koliko ima divljih komaraca na osnovu brojnosti koju ustanovimo. Tako ćemo naredne godine, kada krenemo u pravo suzbijanje, znati koliko treba njih da pustimo po jedinici površine. Otpuštanje sterilnih mužjaka cilja samo jednu vrstu, a uopšte nije škodljiva metoda po prirodu, i još smanjuje upotrebu insekticida u velikoj meri.
Na organizovanom skupu govorila je i epidemiolog sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine dr Snežana Medić, istakavši problem groznice Zapadnog Nila. Po njenim rečima, bolest se kontinuirano registruje na svim prostorima, a u Vojvodini gotovo u svim okruzima tokom leta i rane jeseni. Tako je postala veliko opterećenje za klinike za infektivne bolesti i za zdravstvenu službu, dok sa druge strane nosi veliku smrtnost među stanovništvom. Groznica Zapadnog Nila je najznačajniji uzročnik virusnih upala mozga, koje mogu imati letalitet i do deset odsto, tvrdi epidemiolog. Obzirom na to da bolest prenose komarci, apelovala je na građane, naročito starije grupe, da se obavezno zaštite od komaraca u letnjem periodu. Savet je da ne izlaze napolje u sumrak i zoru, kada je njihova najveća aktivnost, zatim da koriste repelente, komarnike, ali i izbegavaju stajaće vode, bare i jezera.
Firma “Bio Spin” koja se bavi deratizacijom, dezinsekcijom i dezinfekcijom (DDD usluge) je, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizator edukativnog skupa, a kako je rekao direktor te kompanije Dušan Puač, još od 2017 godine ukazuju javnosti na probleme koje prouzrokuju štetočine, ali i na pravovremena i bezbedna rešenja koja su društveno i ekološki prihvatljiva. Kako kaže, nauka stalno donosi nove rezultate, koje se oni trude da apliciraju.
I. Bakmaz