Светски дан борбе против штеточина: Против комараца иновативном методом

Циљ је и потреба за њиховим безбедним, и системским сузбијањем прихватљивим методама, поштујући стандарде заштите животне средине. Како је за “Дневник” рекао руководилац Центра изузетних вредности, Центра за векторе болести и климатске промене, у оквиру концепта свеобухватно здравље са Пољопривредног факултета проф. др Душан Петрић, у групу штеточина, односно организама штетних по човека спадају комарци, пацови и други инсекти који могу да угрозе здравље људи и животиња, али и пољуљају комфор и поремете редовне дневне активности.

Професор Дуашан Петрић говорио је и о проблему стеница, које су иначе мировале бар четрдесетак година, а сада су поново почеле да се појављују, најчешће бирајући ексклузивне хотеле. На сву срећу каже да не преносе ниједну опасну болест, али узнемиравају и ремете свакодневни живот. Не зна се са сигурношћу зашто су се вратиле, а нагађања су да су постале резистентне на инсектициде, док сигурно и климатске промене имају утицаја на ту појаву, уз многе друге факторе.

- Могу да угрозе привреду, а туризам је први на удару када се појави нека болест – каже проф др Душан Петрић, истакавши да ће највише бити речи о комарцима, крпељима и стеницама. – Наш задатак је да промовишемо нове методе сузбијања комараца, а ради се о отпуштању стерилних мужјака у природу. Они ће се парити са женкама које се иначе размножавају једном годишње и тако више не могу да оставе потомство, што је одличан начин за борбу против азијског тиграстог комарца. Он потенцијално може да преноси све најгоре вирусне болести које они преносе. На тој мери сузбијања радимо више од шест година, заједно са интернационалном Агенцијом за атомску енергију, Дирекцијом за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије и Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине.

Није једноставно, рекао је професор, али су након неколико година дошли до фазе када могу да пусте мужјаке у природу, јер су добили све дозволе.

- У августу ћемо први пут пуштати стерилне комарце у делу око Улице Васе Стајић – открива наш саговорник. – Прво ћемо их обојити како бисмо могли да радимо мониторинг и пратимо колико они дуго живе у нашим условима, колико далеко лете и колико има дивљих комараца на основу бројности коју установимо. Тако ћемо наредне године, када кренемо у право сузбијање, знати колико треба њих да пустимо по јединици површине. Отпуштање стерилних мужјака циља само једну врсту, а уопште није шкодљива метода по природу, и још смањује употребу инсектицида у великој мери.

На организованом скупу говорила је и епидемиолог са Института за јавно здравље Војводине др Снежана Медић, истакавши проблем грознице Западног Нила. По њеним речима, болест се континуирано региструје на свим просторима, а у Војводини готово у свим окрузима током лета и ране јесени. Тако је постала велико оптерећење за клинике за инфективне болести и за здравствену службу, док са друге стране носи велику смртност међу становништвом. Грозница Западног Нила је најзначајнији узрочник вирусних упала мозга, које могу имати леталитет и до десет одсто, тврди епидемиолог. Обзиром на то да болест преносе комарци, апеловала је на грађане, нарочито старије групе, да се обавезно заштите од комараца у летњем периоду. Савет је да не излазе напоље у сумрак и зору, када је њихова највећа активност, затим да користе репеленте, комарнике, али и избегавају стајаће воде, баре и језера.

Фирма “Био Спин” која се бави дератизацијом, дезинсекцијом и дезинфекцијом (DDD услуге) је, заједно са Пољопривредним факултетом, организатор едукативног скупа, а како је рекао директор те компаније Душан Пуач, још од 2017 године указују јавности на проблеме које проузрокују штеточине, али и на правовремена и безбедна решења која су друштвено и еколошки прихватљива.  Како каже, наука стално доноси нове резултате, које се они труде да аплицирају.

И. Бакмаз