Svetski dan biološke raznovrsnosti: Biodiverzitet nema alternativu
Širom planete danas se obeležava Svetski dan biodiverziteta koji će proteći u znaku najavljenih protesta i ekoloških akcija kojih će takođe biti gotovo na svim kontinentima.
Iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije upozoravaju da biodiverzitet (raznolikost biljnog i životinjskog sveta) nije samo statistika i prosti brojevi vrsta već uključuje i raznovrsnost njihovih ekoloških interakcija, odnosno, raznovrsnost ekoloških odnosa koji su se u dugogodišnjoj evoluciji uspostavljali između različitih vrsta i koji u stvari čine osnovu postojanja, složenosti, stabilnosti, i funkcionisanja, kako svakog pojedinačnog ekosistema, bioma, odnosno, biosfere u celini.
Zato nestanak bilo koje vrste uvek utiče na disbalans ekosistema sa krajnjim ishodom nepovratnog gubitka biodiverziteta, što dovodi do pitanja opstanka kako preostalih vrsta, tako i čoveka.
Smatra se da broj vrsta koje nepovratno nestaju sa lica Zemlje iznosi oko 36.000 vrsta godišnje, odnosno oko 100 dnevno. Sa brojkom od oko 100 organskih vrsta koje izumru u toku jednog dana, stopa izumiranja postaje 1.000 puta veća od normalne evolucione stope izumiranja.
Činjenica je da je čovek glavni uzročnik rapidnog gubitka vrsta - zbog širenja poljoprivrednih površina, seče šuma, urbanizacije, prekomerne eksploatacije vrsta i ilegalne trgovine, unošenja stranih vrsta, zagađenja vode, vazduha, zemljišta… U svetu se gubitak biološke raznovrsnosti naglašava kao prioritetan problem, a stručnjaci apeluju da je njegovo rešavanje jedan od najvažnijih zadataka u budućnosti, jer očuvanje biodiverziteta nema alternativu.
Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u odnosu na ukupan broj iščezlih i krajnje ugroženih , četiri biljne vrste su nepovratno izgubljene iz svetskog genofonda, jer su se nalazile samo na teritoriji Srbije (kragujevački slez, vranjski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak), dok 46 vrsta više ne živi u Srbiji, ali se i dalje mogu naći u susednim državama ili u nekim botaničkim baštama. Krajnje je ugrožena 121 vrsta i postoji opasnost da sa velikom verovatnoćom u bliskoj budućnosti nestanu sa naših prostora ili iz sveta ako im se ne posveti pažnja.
Što se tiče životinjskih vrsta koje su nestale sa cele teritorije Srbije, poznati primeri su evropski bizon (Bison bonasus) i evropska vidrica (Mustela lutreola) od sisara, a bela kanja (Neophron percnopterus) i crni lešinar (Aegypius monachus) od ptica…
I pored upozoravajućih podataka o nestajanju vrsta i prirodnih oaza, na našem području još uvek ima dosta toga da se sačuva.
Prema podacima kojima raspolaže Zavod za zaštitu prirode, do danas je u Srbiji registrovano oko 44.200 biljnih i životinjskih vrsta i podvrsta, a pretpostavlja se da ih zaista ima oko 60 hiljada.
Najčešće životinje su svakako insekti, vodozemci, gmizavci, ptice i sisari. Od insekata su veoma česti domaća bubamara (Cochinella septempunctata), cvrčak (Cycada plebeya), popac (Grylus campestris), zeleni zrikavac (Tetigonia viridis), buba zlata (Cetonia aurata), leptir plavac (Polyommatus icarus). Pored insekata, veoma česte vrste su i zelene žabe (Pelophyladx sp), zidni gušter (Podarcis muralis), zelembać (Lacerta viridis), zmije ribarica (Natrix tessellata) i belouška (Natrix natrix), dok od sisara su to lisica (Vulpes vulpes), različite vrste glodara (Rodentia), srne (Capreolus capreolus), divlje svinje (Sus scrofa) i druge. U odnosu na navedene podatke o raznovrsnosti prisutnih vrsta, Balkansko poluostrvo je jedan od 153 centara svetskog biodiverziteta, a visokoplaninska i planinska oblast naše zemlje, kao deo Balkanskog poluostrva, jedan je od šest centara evropskog biodiverziteta.
U tom smislu brojevi nisu još uvek tako loši jer na teritoriji Srbije, koja zauzima samo 1,9 odsto evropskog kontinenta, živi 18 odsto vaskularne flore Evrope (3.370 vrsta od ukupno 20.000 u celoj Evropi), 16 odsto faune riba (98/603), 16 odsto faune gmizavaca i vodozemaca (25/193 21/87), 51 odsto faune ptica (360/700) i 38 odsto faune sisara (96/250) Evrope.
Ivana Bakmaz