Светски дан биолошке разноврсности: Биодиверзитет нема алтернативу

Из Завода за заштиту природе Србије упозоравају да биодиверзитет (разноликост биљног и животињског света) није само статистика и прости бројеви врста већ укључује и разноврсност њихових еколошких интеракција, односно, разноврсност еколошких односа који су се у дугогодишњој еволуцији успостављали између различитих врста и који у ствари чине основу постојања, сложености, стабилности, и функционисања, како сваког појединачног екосистема, биома, односно, биосфере у целини.

Зато нестанак било које врсте увек утиче на дисбаланс екосистема са крајњим исходом неповратног губитка биодиверзитета, што доводи до питања опстанка како преосталих врста, тако и човека.

Сматра се да број врста које неповратно нестају са лица Земље износи око 36.000 врста годишње, односно око 100 дневно. Са бројком од око 100 органских врста које изумру у току једног дана, стопа изумирања постаје 1.000 пута већа од нормалне еволуционе стопе изумирања.

Чињеница  је да је човек главни узрочник рапидног губитка врста - због ширења пољопривредних површина, сече шума, урбанизације, прекомерне експлоатације врста и илегалне трговине, уношења страних врста, загађења воде, ваздуха, земљишта…  У свету се губитак биолошке разноврсности наглашава као приоритетан проблем, а стручњаци апелују да је његово решавање један од најважнијих задатака у будућности, јер очување биодиверзитета нема алтернативу.

Према подацима Завода за заштиту природе Србије, у односу на укупан број ишчезлих и крајње угрожених , четири биљне врсте су неповратно изгубљене из светског генофонда, јер су се налазиле само на територији Србије (крагујевачки слез, врањски слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак), док 46 врста више не живи у Србији, али се и даље могу наћи у суседним државама или у неким ботаничким баштама. Крајње је угрожена 121 врста и постоји опасност да са великом вероватноћом у блиској будућности нестану са наших простора или из света ако им се не посвети пажња.

Што се тиче животињских врста које су нестале са целе територије Србије, познати примери су европски бизон (Бисон бонасус) и европска видрица (Мустела лутреола) од сисара, а бела кања (Неопхрон перцноптерус) и црни лешинар (Aegypius monachus) од птица…

И поред упозоравајућих података о нестајању врста и природних оаза, на нашем подручју још увек има доста тога да се сачува.

Према подацима којима располаже Завод за заштиту природе, до данас је у Србији регистровано око 44.200 биљних и животињских врста и подврста, а претпоставља се да их заиста има око 60 хиљада.

Најчешће животиње су свакако инсекти, водоземци, гмизавци, птице и сисари. Од инсеката су веома чести домаћа бубамара (Cochinella септемпунцтата), цврчак (Cycada plebeya), попац (Grylus цампестрис), зелени зрикавац (Тетигониа виридис), буба злата (Цетониа аурата), лептир плавац (Polyommatus ицарус). Поред инсеката, веома честе врсте су и зелене жабе (Pelophyladx сп), зидни гуштер (Подарцис муралис), зелембаћ (Лацерта виридис), змије рибарица (Natrix tessellata) и белоушка (Natrix natrix), док од сисара су то лисица (Вулпес вулпес), различите врсте глодара (Родентиа), срне (Цапреолус цапреолус), дивље свиње (Сус сцрофа) и друге. У односу на наведене податке о разноврсности присутних врста, Балканско полуострво је један од 153 центара светског биодиверзитета, а високопланинска и планинска област наше земље, као део Балканског полуострва, један је од шест центара европског биодиверзитета.

У том смислу бројеви нису још увек тако лоши јер на територији Србије, која заузима само 1,9 одсто европског континента, живи 18 одсто васкуларне флоре Европе (3.370 врста од укупно 20.000 у целој Европи), 16 одсто фауне риба (98/603), 16 одсто фауне гмизаваца и водоземаца (25/193+21/87),  51 одсто фауне птица (360/700) и 38 одсто фауне сисара (96/250) Европе.

 Ивана Бакмаз