Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navode da svake godine blizu 800.000 ljudi u svetu sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija koja pogađa porodicu, a uticaj na zajednicu i državu ima dugoročan efekat. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.

- Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešći metodi samoubistava širom sveta. U Srbiji je u 2017. godini registrovano 1.005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika - navode u “Batutu”.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja, naročito depresije i zloupotrebe alkohola, dokazana u zemljama sa visokim primanjima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom koji nosi život, kao što su finansijski problemi, prekid emotivne veze ili sa hroničnim bolom i bolešću. Takođe, doživljaj sukoba, katastrofa, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem.

Procenjuje se da je oko 20 odsto samoubistava na globalnom nivou posledica samotrovanja pesticidima, koja se u većini slučajeva javljaju u ruralnim poljoprivrednim područijima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ostale uobičajene metode samoubistava su vešanje i upotreba vatrenog oružja.

- Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju osetljivim grupama i koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici. Daleko najjači faktor rizika za samoubistvo je prethodni pokušaj samoubistva - napominju u “Batutu”.

Samoubistva mogu se spreče nizom mera, kao što su  smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo, poput pesticida, vatrenog oružja i lekova, odgovorno medijsko izveštavanje,  implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe alkohola,,  rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajem i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama, obuka nespecijalizovanih zdravstvenih radnika za procenu i upravljanje samoubilačkim ponašanjem,  trajna briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u zajednici.

- Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, razgovarajte sa njom. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način. Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije. Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste. Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme - savetuju stručnjaci “Batuta”.

Ako osoba kaže da razmišlja o samoubistvu treba je shvatiti ozbiljno i ne treba je pokušavati „razveseliti”, ni utešite omalovažavajući problem, ne treba davati savete ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Preporuka stručnjaka je osoba koa ima ovaj problem treba da razgovara sa nekim iz svoje okoline, kao i se obrati za pomoć svom izabranom lekaru. U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva, u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, na telefon: 011/7777-000, svakog dana od 00 do 24 časa.

- Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekada je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća. Ako sumnjate ili utvrdite da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi „rešivi” i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje - ističu u “Batutu”.

Stigma, koja se posebno odnosi na mentalne poremećaje i samoubistvo, podrazumeva da mnogi ljudi koji razmišljaju o oduzimanju vlastitog života ili koji su pokušali samoubistvo ne traže pomoć i zato je ne dobijaju. Podizanje svesti zajednice i razbijanje tabua je važno kako bi se postigao napredak u sprečavanju samoubistva.

LJ. Petrović