Сваких 40 секунди неко изврши самоубиство
Светски дан менталног здравља обележава се 10. октобра сваке године, а ове године обележавање Светског дана менталног здравља посвећено је превенцији самоубиства.
У Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” наводе да сваке године близу 800.000 људи у свету себи одузме живот, док је број покушаја самоубистава још већи. Свако самоубиство је трагедија која погађа породицу, а утицај на заједницу и државу има дугорочан ефекат. Самоубиства се дешавају током читавог животног века и други су водећи узрок смрти међу младима од 15 до 29 година на глобалном нивоу.
- Тровање пестицидима, вешање и употреба ватреног оружја су најчешћи методи самоубистава широм света. У Србији је у 2017. години регистровано 1.005 смртних случаја услед самоубистава, са стопом од 14,3 на 100.000 становника - наводе у “Батуту”.
Иако је повезаност између самоубиства и других менталних поремећаја, нарочито депресије и злоупотребе алкохола, доказана у земљама са високим примањима, многа самоубиства се дешавају импулсивно у кризним тренуцима када особа није у стању да се суочи са стресом који носи живот, као што су финансијски проблеми, прекид емотивне везе или са хроничним болом и болешћу. Такође, доживљај сукоба, катастрофа, насиља, злостављања, губитка и осећај изолације снажно су повезани са самоубилачким понашањем.
Процењује се да је око 20 одсто самоубистава на глобалном нивоу последица самотровања пестицидима, која се у већини случајева јављају у руралним пољопривредним подручијима у земљама са ниским и средњим приходима. Остале уобичајене методе самоубистава су вешање и употреба ватреног оружја.
- Стопа самоубистава је висока међу особама које припадају осетљивим групама и које су често изложене дискриминацији, као што су избеглице или мигранти, особе ЛГБТИ популације и затвореници. Далеко најјачи фактор ризика за самоубиство је prеthodni покушај самоубиства - напомињу у “Батуту”.
Самоубиства могу се спрече низом мера, као што су смањење приступа средствима која се користе за самоубиство, попут пестицида, ватреног оружја и лекова, одговорно медијско извештавање, имплементација стратешких докумената са циљем смањења штетне употребе алкохола,, рана идентификација, лечење и нега људи са менталним поремећајем и злоупотребом психоактивних супстанци, симптомима хроничног бола и са акутним емоционалним тегобама, обука неспецијализованих здравствених радника за процену и управљање самоубилачким понашањем, трајна брига о људима који су покушали самоубиство и пружање подршке у заједници.
- Уколико сте приметили да особа коју познајете пати, ако посумњате да губи вољу за животом, разговарајте са њом. Потребно је да јој покажете да није сама. Поставите се у позицију те особе и то ће вам помоћи да боље разумете кроз шта пролази, а и помоћи ће вама да реагујете на природан начин. Будите пажљив и непристрасан слушалац. Не критикујте је, не моралишите, не сажаљевајте и немојте да јој говорите шта је најбоље за њу да уради. То може да је затвори и удаљи од даље комуникације. Важно је да покажете да особу прихватате такву каква јесте. Покажите да саосећате са њом, будите топли и стрпљиви. Немојте се устручавати да поставите питање о самоубиству. Не можете јој „усадити ту идеју у главу”, а уколико заиста размишља о самоубиству, осетиће олакшање што са неким може да подели тешко бреме - саветују стручњаци “Батута”.
Ако особа каже да размишља о самоубиству треба је схватити озбиљно и не треба је покушавати „развеселити”, ни утешите омаловажавајући проблем, не треба давати савете или држати слово о вредности живота и праву на самоубиство.
Препорука стручњака је особа коа има овај проблем треба да разговара са неким из своје околине, као и се обрати за помоћ свом изабраном лекару. У нашој земљи доступно је бесплатно саветовање особа у кризи у виду телефонског саветовалишта у Националном СОС центру за превенцију самоубиства, у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, на телефон: 011/7777-000, сваког дана од 00 до 24 часа.
- Будите стрпљиви; толеришите тишину. Особи која се бори са суицидним осећањима понекада је врло тешко да о њима прича, па јој треба дати времена да објасни како се осећа. Ако сумњате или утврдите да је особа суицидна, врло је важно да утврдите да ли има план самоубиства и да ли има средства да тај план оствари, јер то говори о висини суицидног ризика. Не остављајте је саму. Склоните све предмете којима би могла себе да повреди. Помозите јој да схвати да су проблеми „решиви” и да постоје друге алтернативе осим самоубиства. Помозите јој да схвати да неподношљиви унутрашњи доживљај који има неће трајати вечно, и да самоубиство не мора бити решење - истичу у “Батуту”.
Стигма, која се посебно односи на менталне поремећаје и самоубиство, подразумева да многи људи који размишљају о одузимању властитог живота или који су покушали самоубиство не траже помоћ и зато је не добијају. Подизање свести заједнице и разбијање табуа је важно како би се постигао напредак у спречавању самоубиства.
Љ. Петровић