Suživot sa virusom – nova normalnost

Tih dana u našoj zemlji je dnevno beleženo od nekoliko desetina do nekoliko stotina novih slučajeva, a broj preminulih se kretao od jednog do petoro pacijenata. Vanredno stanje sa ograničenim kretanjem građana je trajalo do 6. maja 2020. godine  kada se ukida, a u tom trenutku u Srbiji je ukupno oko deset hiljada zaraženih, uz stotinak novih slučajeva svakog dana i uz ukupno dve stotine preminulih od početka epidemije do tog trenutka. Najteži period epidemije usledio je u decembru 2020. i januaru 2021. kada se u Srbiji svakog dana beleži po nekoliko hiljada novih slučajeva sa po nekoliko desetina preminulih dnevno. 

Prema zvaničnim podacima, ukupan broj zaraženih u Srbiji je prešao cifru od blizu tri miliona osoba, a preminulo je blizu 18.000 obolelih. U Srbiji je u protekle tri godine iskorišćeno oko od 12,5 miliona testova. Brojke su svakako visoke, a u javnosti postoje različiti stavovi o tačnosti ovih podataka jer postoje oni koji govore da su brojke još veće, ali i oni koji tvrde da su zapravo mnogo manje… 

Prema podacima iz poslednjih dvadesetak dana, u Srbiji se dnevno beleži od 600 do 900 novih slučajeva uz tri do pet smrtnih slučajeva svakog dana što su mnogo veće brojke nego u vreme najstrožijih mera.

U Srbiji su danas mere zaštite od virusa jedino vidljive u zdravstvenim ustanovama gde se poštuje nošenje maski, zabrana kontakata kao i posedovanje pozitivnog PCR testa ukoliko treba da se ide na neku hiruršku intervenciju ili ozbiljniju dijagnostiku.

Kada je reč o svetskoj statistici, broj osoba kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa iznosi gotovo 626 miliona, a preminulo je više od 6,5 miliona građana sveta. Ugledni svetski virusolozi i epidemiolozi, bez obzira na opuštanje koje traje više od godinu dana i dalje tvrde da epidemiji još nije kraj.

Australijski naučnici su otkrili da se proteini u koronavirusu lepe za silicijum, zlato i bakar, kao i da struja može da prođe kroz te proteine, odnosno da oni mogu da se detektuju i unište pomoću električnih impulsa. Ova otkrića bi mogla da se pretoče u efikasne alate za borbu protiv sadašnjih i budućih koronavirusa, tvrde istraživači.

„Koronavirusi imaju šiljaste proteine na svojoj periferiji, koji im omogućavaju da prodru u ćelije domaćina i izazovu infekciju, a otkrili smo da se ti proteini lepe za površinu silicijuma, zlata i bakra reakcijom koja stvara jaku hemijsku vezu. Verujemo da se ti materijali mogu koristiti za hvatanje koronavirusa u filterima za vazduh, ali i kao premaz za klupe, stolove i zidove ili u tkaninama od kojih se prave krpe za brisanje i maske za lice”, navodi se u saopštenju australijskih naučnika.

Ovo otkriće bi moglo da se iskoristi i za rastvore koji se upotrebljavaju za briseve iz usta i nosa prilikom testiranja na koronu, što bi rezultate učinilo mnogo preciznijim i pouzdanijim.

Srbija je na vreme nabavila dovoljno vakcina protiv kovida i iako je prvih nekoliko meseci vakcinacija bila prilično intenzivna, procenjuje se da je do danas vakcinisano manje od polovine stanovništva po čemu se Srbija našla na samom dnu po broju vakcinisanih, u odnosu na ukupan broj stanovnika. Od 33 evropske države, Srbija je zauzela 30. mesto, iako su jedno vreme stanovnici iz regiona masovno dolazili u našu zemlju da se vakcinišu. Tokom pandemije, otvoreno je nekoliko kovid-bolnica, u Novom Sadu je izgrađena potpuno nova, a najavljivana je proizvodnja ruske vakcine Sputnik, kao i izgradnja fabrike za proizvodnju kineske vakcine protiv Kovida 19. Dokle se stiglo sa tom idejom, nije poznato, a koronavirus se, u međuvremenu smirio i postao je nešto poput sezonskog gripa sa kojim su građani navikli da žive.

Desilo se upravo ono o čemu su mnogi stručnjaci pričali, a to je da će stanovništvo naučiti da živi sa tim virusom. Virus je doživeo svoj najveći pik i od tada pada, a u međuvremenu su zaratili Rusija i Ukrajina i svet sve manje vodi računa o koronavirusu.

Niko Perković