Суживот са вирусом – нова нормалност

Тих дана у нашој земљи је дневно бележено од неколико десетина до неколико стотина нових случајева, а број преминулих се кретао од једног до петоро пацијената. Ванредно стање са ограниченим кретањем грађана је трајало до 6. маја 2020. године  када се укида, а у том тренутку у Србији је укупно око десет хиљада заражених, уз стотинак нових случајева сваког дана и уз укупно две стотине преминулих од почетка епидемије до тог тренутка. Најтежи период епидемије уследио је у децембру 2020. и јануару 2021. када се у Србији сваког дана бележи по неколико хиљада нових случајева са по неколико десетина преминулих дневно. 

Према званичним подацима, укупан број заражених у Србији је прешао цифру од близу три милиона особа, а преминуло је близу 18.000 оболелих. У Србији је у протекле три године искоришћено око од 12,5 милиона тестова. Бројке су свакако високе, а у јавности постоје различити ставови о тачности ових података јер постоје они који говоре да су бројке још веће, али и они који тврде да су заправо много мање… 

Према подацима из последњих двадесетак дана, у Србији се дневно бележи од 600 до 900 нових случајева уз три до пет смртних случајева сваког дана што су много веће бројке него у време најстрожијих мера.

У Србији су данас мере заштите од вируса једино видљиве у здравственим установама где се поштује ношење маски, забрана контаката као и поседовање позитивног ПЦР теста уколико треба да се иде на неку хируршку интервенцију или озбиљнију дијагностику.

Када је реч о светској статистици, број особа код којих је потврђено присуство вируса износи готово 626 милиона, а преминуло је више од 6,5 милиона грађана света. Угледни светски вирусолози и епидемиолози, без обзира на опуштање које траје више од годину дана и даље тврде да епидемији још није крај.

Аустралијски научници су открили да се протеини у коронавирусу лепе за силицијум, злато и бакар, као и да струја може да прође кроз те протеине, односно да они могу да се детектују и униште помоћу електричних импулса. Ова открића би могла да се преточе у ефикасне алате за борбу против садашњих и будућих коронавируса, тврде истраживачи.

„Коронавируси имају шиљасте протеине на својој периферији, који им омогућавају да продру у ћелије домаћина и изазову инфекцију, а открили смо да се ти протеини лепе за површину силицијума, злата и бакра реакцијом која ствара јаку хемијску везу. Верујемо да се ти материјали могу користити за хватање коронавируса у филтерима за ваздух, али и као премаз за клупе, столове и зидове или у тканинама од којих се праве крпе за брисање и маске за лице”, наводи се у саопштењу аустралијских научника.

Ово откриће би могло да се искористи и за растворе који се употребљавају за брисеве из уста и носа приликом тестирања на корону, што би резултате учинило много прецизнијим и поузданијим.

Србија је на време набавила довољно вакцина против ковида и иако је првих неколико месеци вакцинација била прилично интензивна, процењује се да је до данас вакцинисано мање од половине становништва по чему се Србија нашла на самом дну по броју вакцинисаних, у односу на укупан број становника. Од 33 европске државе, Србија је заузела 30. место, иако су једно време становници из региона масовно долазили у нашу земљу да се вакцинишу. Током пандемије, отворено је неколико ковид-болница, у Новом Саду је изграђена потпуно нова, а најављивана је производња руске вакцине Спутник, као и изградња фабрике за производњу кинеске вакцине против Ковида 19. Докле се стигло са том идејом, није познато, а коронавирус се, у међувремену смирио и постао је нешто попут сезонског грипа са којим су грађани навикли да живе.

Десило се управо оно о чему су многи стручњаци причали, а то је да ће становништво научити да живи са тим вирусом. Вирус је доживео свој највећи пик и од тада пада, а у међувремену су заратили Русија и Украјина и свет све мање води рачуна о коронавирусу.

Нико Перковић