Student generacije Isidora Semnic: Odricanje nije teško

Objašnjavajući koje to dobro utemeljene navike izdvajaju mlade zbog kojih čak i najteže studije deluju lako i primamljivo, napominje da je recept za uspeh individualan, te da ga čovek ne pronađe jednom, već se uvek usavršava, tragajući za novim načinima izgrađivanja sebe.

– Tokom studija sam dosta vremena provodila pripremajući ispite, ali to je sastavni deo medicinske profesije – kaže Isidora Semnic. – Kada dugotrajan rad i odricanje imaju plemenit cilj, a to je kod lekara pomoć pacijentu, mislim da se na njih gleda iz drugačije perspektive, što ću, nadam se, u budućnosti i iskusiti. Pored plivanja i putovanja, muzika je bitan deo mog odrastanja. Kroz vežbanje i javno nastupanje, svirajući violinu, susretala sam se tremom i mehanizmima savladavanja iste, a profesorka violine Monika Zima bila je neko ko me je naučio temeljnom radu i istrajnosti, uz spoznaju da je svaki čovek umetnik za sebe i da svako može u sebi pronaći neku crtu kreativnosti.

Rođena je 1996. godine u Srpskoj Atini, gde je potom završila Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj” i Srednju muzičku školu „Isidor Bajić”, a 2015. godine se upisala na studije medicine. Kako kaže, odrastanje i školovanje ne može da zamisli bez svoje porodice, prijatelja i religije.

– Iako dolazim iz porodice lekara, mogu reći da su saveti mojih roditelja na početku išli u pravcu nekih drugih profesija, s obzirom na njihovo lično iskustvo, odricanje i naporan rad – priznaje Isidora. – Kada sam početkom gimnazijskog obrazovanja osetila da polje mog interesovanja počiva na (bio)medicinskim naukama, odlučila sam da krenem tim putem i zahvalna sam na podršci i savetima roditelja, brata, sestre i bake.

Od iskustava van granica Srbije, u domenu svoje buduće profesije, rado se seti boravka u Regensburgu, koji je posetila zahvaljujući stipendiji Nemačke službe za razmenu studenata, a decimala razlike za „okrugli” prosek potiče iz jednog testa koji je tamo polagala, priznala je uz osmeh, aludirajući na ocenu koja joj je nedostajala da bi se pohvalila čistom desetkom nakon prve etape akademskog obrazovanja.

– Stil učenja i primene znanja se svakako razlikuju, ali mislim da se, kao i u svemu, pozitivne strane jasno ocrtavaju kod oba sistema. Dok je u Nemačkoj težište bilo na praktičnom radu i svestranosti studenta, kako u medicinskom, tako i u drugim aspektima života (volonterski rad/privremeni poslovi), stekla sam utisak da u Srbiji studenti brzo usvajaju radne navike, kao i da su zbog obilja informacija „primorani” da se uče selekciji bitnog od nebitnog. Iskustvo koje bih takođe izdvojila jeste studentski kongres u Portu 2019. godine, gde sam prezentovala studentski rad. Portugal, zemlja toplih ljudi, lepog vina i autentične arhitekture, ostao mi je u turističkom dnevniku zabeležen kao jedna od najlepših država koje sam posetila.

Medicinu vidi kao izuzetno široko naučno-istraživačko polje, gde svaka grana ima svoje čari.

– Interesuju me neuronauke i nadam se daljem usavršavanju u tom polju. Pored toga, dopada mi se i interna medicina. Pitanje otići ili ostati jeste nešto što se mladima neminovno nameće. Ne isključujem edukaciju u inostranstvu, ali volela bih da doprinesem našem zdravstvu, jer smatram da je vršiti poziv lekara u svojoj zemlji i pomoći svom narodu i čast i obaveza – kaže sagovornica.

S. Milačić