Student elektronike Nikola Rašević: Povratak u Srbiju moralna obaveza

On je jedan od retkih studenata iz Srbije koji je dobio mogućnost prakse u prestižnom CERN -u u Švajcarskoj gde se trenutno nalazi i učestvuje u projektu koji je, kako on kaže, na granici tehnološkog razvoja i moći.

Štampane pločice za elektroniku koje moj tim projektuje mogu da izrade samo tri firme u celom svetu, kazao je Rašević.

Što se tiče iskustva za ličnu karijeru, dodaje, ovo je mogu pun pogodak, čak ako i ne budem nikad više u životu radio nešto slično, značiće mi sam način razmišljanja koji ovde formiram.

Ceo tim ima isti cilj i za to se zajedno borimo, da pomognemo u otkrivanju nekih zakona o nama samima, o našoj planeti, kosmosu i prirodi, kojoj se svakog dana sve više i više divim, kaže naš sagovornik.

Osim trenutnog uspeha, Nikola je bio vredan i za vreme srednje škole, kao i tokom studiranja kada je učestvovao na raznim radionicama, takmičenjima, predavanjima i istraživanjima koji su često bili vredni nagrada. Nikola ističe da je za CERN čuo mnogo godina ranije i da mu je uvek predstavljao nešto veliko, gotovo nedostižno.

Prijavio sam se jer sam tu praksu video kao dobar korak ka ostvarivanju svojih ciljeva, kazao je Rašević.

Posle trećeg puta, kada su se svi faktori poklopili - moj kvalitet, sreća i pravo vreme - bio sam primljen. Iznenađen sam jer sam mislio da ću biti nečiji „potrčko“, da ću odrađivati tuđi posao, ali mi je i to bilo dovoljno u odnosu na to u kojoj instituciji radim. To nije tako, dobio sam dva neverovatno zanimljiva projekta koji su samo moja odgovornost, a ono što me fasciniralo ovde je tehnologija, priča naš sagovornik.

Postavlja se pitanje da li Novi Sad ulaže dovoljno, odnosno da li posvećuje pažnju nauci i istraživanju, na šta mladi naučnik odgovara da vidi problem u samom sistemu jer je, kako kaže, fakultet u krizi sa kvalitetnim ljudima. On takođe navodi da znanje zavisi od samih studenata, a da je institucija tu samo kako bi uputila na sve mogućnosti koje mladi naučnici imaju.

Profesori nam pokazuju bazu, kako nešto u osnovi funkcioniše, a ako želimo napredak moramo sami da radimo više, kaže Nikola. Kako dodaje, učenje nije razbijanje kamena, potreban je veliki napor da se to kvalitetno primi u našim “sivim ćelijama”.

Naš fakultet već daje mogućnosti i teorijske i praktične, onima koji žele i oni koji taj nivo prevaziđu uvek mogu da odu dalje, sam će ih život voditi, ukazuje Nikola.

Kada su u pitanju kratkoročni i dugoročni ciljevi, voleo bi da ode na neki evropski, ruski ili američki univerzitet kako bi video kako tamo izgleda život akademskog građanina.

Voleo bih da vidim kako bi se oni brinuli za moje znanje i uspeh, kazao je naš sagovornik.

Zanima me, dodaje, i kako izgleda život u drugoj državi, da li se stvarno i zbog čega razlikuje od našeg načina života.

Da vidim šta to kod njih valja ili ne valja i da pokušam da implementiram bar deo toga kod nas. Kratkoročni plan je da ću ostati negde u inostranstvu, ali siguran sam da želim da se nakon školovanja, ako negde odem, vratim u Srbiju i nastavim sa svojom karijerom tu, među svojim narodom. Mislim da je to moralna obaveza svih nas koji smo negde otišli, da se vratimo, ali ne u penziju, već onda kada smo najjači, puni znanja, energije i volje da ga primenimo, poručuje Nikola.

Kristina Ivković Ivandekić