Spoj čoveka i prirode je moguć i neophodan

Cilj je jedan: da se taj dan okupe vlade, institucije, ali i civilni sektor, od najmlađih do najstarijih, kao i istaknuti pojedinci i lokalne zajednice, ne bi li se snažnije ukazalo na ekološke probleme, ali i pronašla moguća rešenja. Veliki doprinos u zaštiti i očuvanju izvornih i autohtonih divljina daju zaštićena područja, koja ujedno predstavljaju i spoj čoveka i prirode, odnosno podsetnik da mi zavisimo od nje, a ne obrnuto. 

Do sada nam je već svima poznato da je negativan uticaj čoveka ubedljivo najveći, kada je uništavanje prirodne ravnoteže u pitanju. Zato smo posetili Specijalni rezervat “Koviljsko - petrovaradinski rit”, sa željom da podsetimo zašto je važno da neka staništa ostanu netaknuta i divlja.

- Koviljsko – petrovaradinski rit je izuzetno značajno područje za Republiku Srbiju, zaštićeno na nacionalnom, ali i međunarodnom nivou i  danas je, pored Apatinskog, jedini očuvani barsko – močvarni ekosistem u našoj zemlji – priča za “Dnevnik” samostalni referent za zaštićena područja i zaštitu životne sredine JP “Vojvodinašume”, diplomirani biolog Aleksandra Vujasinović. –  Područje je pod konstantnim uticajem vode, kakoDunava, tako i podzemnih voda, što dovodi do posebne dinamike plavljenja i njenog povlačenja. Tako dobijamo ekstremno vlažne, odnosno ekstremno suve periode, što direktno utiče na pejzažne karakteristike koje se manifestuju velikim brojem depresija, meandara, viših terena – greda , zatim močvara, isprepletanih velikim brojem vodenih kanala i velikih bara.

Kako je objasnila, više je vrednosti na kojima se temelji zaštita te lepote. Jedna od njih je što područje predstavlja jedno od najvećih i najznačajnijih ribljih plodišta na srednjem toku Dunava. Zato je upravljač dužan da održava prohodnost vodenih tokova. U ritu je prisutno oko 20 vrsta riba, uglavnom šarani, štuke i kečige, a u rezervatu je dozvoljeno samo rekreativno pecanje i to u periodu van mresta.

- Rit je i ornitološki rezervat, jer broji preko 200 različitih vrsta ptica, od orla belorepana i patke njorke, do crne lunje i crne rode, a to su inače ptice, zaštićene na nacionalnom i na međunarodnom nivou – objašnjava naša sagovornica. - Pošto se radi o ritskom kompleksu, dominiraju ptice močvarice, te je prisutan veliki broj droplji, čaplji, kormorana, labudova, roda i slično. Zastupljene su 443 vrste različitih šumskih, livadskih i vodenih biljaka, od kojih dominiraju beli i žuti lokvanj.

U zaštićenim područjima važe različiti stepeni zaštite, na osnovu čega su dozvoljene ili zabranjene određene aktivnosti. To su ujedno i mesta u kojima iz prve ruke čovek može da se edukuje o važnosti uloge prirode ne samo u našem životu, već i u životu cele planete,  i zašto je važno racionalno je koristiti i štititi.

- Rezervat je površine blizu 6.000 hektara i ima trostepenu zaštitu – kaže Vujasinović. - U prvom stepenu su površine u kojima je strogo zabranjeno korišćenje prirodnih resursa i na koje ljudska noga ne sme da kroči. Tu uživaju očuvani fragmenti autohtonih šuma i šumskih zajednica hrasta, domaće crne i bele topole, bresta i jasena. Tom pojasu pripada riblje plodište, kao i najvažnije bare rezervata. Zatim osetljivi ekosistemi poput vlažnih livada, jer su to važna staništa za veliki broj ptica. Drugi stepen zaštite obuhvata veću površinu i tu je dozvoljeno, ali strogo kontrolisano korišćenje prirodnih resursa. Ono obuhavata vodene tokove, većim delom Petrovaradinski rit i Krčedinsku Adu. Treći stepen zaštite je najliberalniji u pogledu korišćenja prirodnih resursa, ali se takođe moraju ispoštovati propisani uslovi. U tom delu posetioci su dobrodošli, a mi im nudimo šetnje, vožnje čamcima, posmatranje ptica, snimanje dokumentarnih emisija i slično. Poseban akcenat dajemo radu sa najmlađima, kroz edukativne radionice, nastavu u prirodi, a radimo i na šumskom bontonu. Na mlađima svet ostaje, zato je bitno usaditi im prave vrednosti i navike još od malih nogu.

Sloganom “Samo jedna Zemlja” obeležiće se današnji dan, uz domaćinsku zemlju - Švedsku. Dan posvećen zaštiti životne sredine je u suštini podsetnik svakom pojedincu da treba i sam da pokrene promenu koju želi da vidi u svetu. Svi treba da preuzmu odgovornost i ličnim delovanjem pokažu da racionalno korišćenje obnovljivih resursa i održivi razvoj jesu šansa za preživljavanje budućih pokolenja.

Ivana Bakmaz