Спој човека и природе је могућ и неопходан

Циљ је један: да се тај дан окупе владе, институције, али и цивилни сектор, од најмлађих до најстаријих, као и истакнути појединци и локалне заједнице, не би ли се снажније указало на еколошке проблеме, али и пронашла могућа решења. Велики допринос у заштити и очувању изворних и аутохтоних дивљина дају заштићена подручја, која уједно представљају и спој човека и природе, односно подсетник да ми зависимо од ње, а не обрнуто. 

До сада нам је већ свима познато да је негативан утицај човека убедљиво највећи, када је уништавање природне равнотеже у питању. Зато смо посетили Специјални резерват “Ковиљско - петроварадински рит”, са жељом да подсетимо зашто је важно да нека станишта остану нетакнута и дивља.

- Ковиљско – петроварадински рит је изузетно значајно подручје за Републику Србију, заштићено на националном, али и међународном нивоу и  данас је, поред Апатинског, једини очувани барско – мочварни екосистем у нашој земљи – прича за “Дневник” самостални референт за заштићена подручја и заштиту животне средине ЈП “Војводинашуме”, дипломирани биолог Александра Вујасиновић. –  Подручје је под константним утицајем воде, какоДунава, тако и подземних вода, што доводи до посебне динамике плављења и њеног повлачења. Тако добијамо екстремно влажне, односно екстремно суве периоде, што директно утиче на пејзажне карактеристике које се манифестују великим бројем депресија, меандара, виших терена – греда , затим мочвара, испреплетаних великим бројем водених канала и великих бара.

Како је објаснила, више је вредности на којима се темељи заштита те лепоте. Једна од њих је што подручје представља једно од највећих и најзначајнијих рибљих плодишта на средњем току Дунава. Зато је управљач дужан да одржава проходност водених токова. У риту је присутно око 20 врста риба, углавном шарани, штуке и кечиге, а у резервату је дозвољено само рекреативно пецање и то у периоду ван мреста.

- Рит је и орнитолошки резерват, јер броји преко 200 различитих врста птица, од орла белорепана и патке њорке, до црне луње и црне роде, а то су иначе птице, заштићене на националном и на међународном нивоу – објашњава наша саговорница. - Пошто се ради о ритском комплексу, доминирају птице мочварице, те је присутан велики број дропљи, чапљи, корморана, лабудова, рода и слично. Заступљене су 443 врсте различитих шумских, ливадских и водених биљака, од којих доминирају бели и жути локвањ.

У заштићеним подручјима важе различити степени заштите, на основу чега су дозвољене или забрањене одређене активности. То су уједно и места у којима из прве руке човек може да се едукује о важности улоге природе не само у нашем животу, већ и у животу целе планете,  и зашто је важно рационално је користити и штитити.

- Резерват је површине близу 6.000 хектара и има тростепену заштиту – каже Вујасиновић. - У првом степену су површине у којима је строго забрањено коришћење природних ресурса и на које људска нога не сме да крочи. Ту уживају очувани фрагменти аутохтоних шума и шумских заједница храста, домаће црне и беле тополе, бреста и јасена. Том појасу припада рибље плодиште, као и најважније баре резервата. Затим осетљиви екосистеми попут влажних ливада, јер су то важна станишта за велики број птица. Други степен заштите обухвата већу површину и ту је дозвољено, али строго контролисано коришћење природних ресурса. Оно обухавата водене токове, већим делом Петроварадински рит и Крчединску Аду. Трећи степен заштите је најлибералнији у погледу коришћења природних ресурса, али се такође морају испоштовати прописани услови. У том делу посетиоци су добродошли, а ми им нудимо шетње, вожње чамцима, посматрање птица, снимање документарних емисија и слично. Посебан акценат дајемо раду са најмлађима, кроз едукативне радионице, наставу у природи, а радимо и на шумском бонтону. На млађима свет остаје, зато је битно усадити им праве вредности и навике још од малих ногу.

Слоганом “Само једна Земља” обележиће се данашњи дан, уз домаћинску земљу - Шведску. Дан посвећен заштити животне средине је у суштини подсетник сваком појединцу да треба и сам да покрене промену коју жели да види у свету. Сви треба да преузму одговорност и личним деловањем покажу да рационално коришћење обновљивих ресурса и одрживи развој јесу шанса за преживљавање будућих поколења.

Ивана Бакмаз