Smanjenje zdravstvenih usluga može imati negativne posledice

To je jedan od zaključaka studije koju je uradila Američka privredna komora u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Smanjenje realizovanih zdravstvenih usluga može uticati na pogoršanje zdravlja obolelih osoba, kašnjenje u otkrivanju novo-obolelih osoba, i imaće dugoročne negativne posledice po zdravlje stanovništva, upozoravaju stručnjaci koji su sproveli analizu.

U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 odsto) u odnosu na isti period prethodne godine, kaže Ljiljana Pejin sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

U periodu od aprila do juna, u poređenju sa prvim kvartalom dostupnost svih usluga je smanjena za 27,7 odsto.

U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je smanjen obim pruženih usluga za 26,8 procenata. Takođe, u prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 odsto u poređenju sa prosekom perioda 2016-2019. godine.

Broj prvih pregleda u zdravstvenim ustanovama je 45 odsto manji u odnosu na isti period 2019. godine, a broj kontrolnih pregleda za 44, 6 odsto, dok je ostvareno 33 odsto manje bolničkih dana u odnosu na isti period 2019. godine.

Smanjeni obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata, koji u toku godine obave više pregleda u odnosu na opštu populaciju, ističe Pejin.

Organizatori ankete kažu da će u dužem periodu smanjenje obima zdravstvene zaštite imati dugoročne negativne posledice po zdravlje stanovništva.

Prema zaključcima studije, prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije KOVID-19.

Istovremeno, uporedni primeri pokazuju ogromne koristi od korišćenja digitalne tehnologije, a pozitivna iskustva u korišćenju telemedicine ukazuju na velike mogućnosti u korišćenju i nakon pandemije, dodala je Pejin.

Što se tiče vakcinacije, samo petina građana spremna je da se vakciniše protiv KOVID 19.

Rezultati sprovedene ankete među opštom populacijom na teritoriji Grada Beograda tokom septembra 2020. godine, pokazali su da je najveći deo građana Beograda, nešto manje od polovine (45 odsto), još uvek nije odlučio da li bi se vakcinisao kada vakcina bude odobrena i dostupna.

Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina građana je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko devet odsto građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.

Tokom prvih šest meseci 2020. godine ukupni obuhvat imunizacije niži je od planiranog za ovu godinu (najniži obuhvat 38,2 odsto je za MMR vakcinu) i verovatno do kraja godine neće biti ispunjeni ciljevi.

Imajući u vidu relativno zabrinjavjaući nivo spremnosti za vakcinacijom protiv KOVID 19 iskazanom u istraživanju potrebno je hitno i sveobuhvatno raditi na jačanju poverenja u programe imunizacije, obezbeđivanje kapaciteta za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti ovih vakcina širokoj populaciji kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije (60 -70 odsto), zaključak je studije.

Pejin kaže da će to predstavljati veliki izazov i da će taj posao biti veoma složen.

Navodi da je povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo u većini zemalja omogućilo efektivniju borbu protiv pandemije i povećanje dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga.

Većina evropskih zemalja je od početka integrisala privatni zdravstveni sektor u borbu protiv pandemije, posebno u za usluge privatnih laboratorija koje obezbeđuju veliki obuhvat testiranja.

Pejin ističe i da veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine ima ključnu ulogu u brzoj i efikasnoj borbi protiv pandemije.

Procene ukazuju na dalji rast ovih usluga i nakon perioda pandemije, jer su i zdravstveni radnici i pacijenti istakli pozitivna iskustva, naglasila je sagovornica.

Pejin je navela primer Velike Britanije gde su nakon otpuštanja pacijenata iz bolnica na kućno lečenje organizovana neka vrsta virtulenih bolnica gde su se pacijenti javljali četiri pta dnevno i izvešstavali lekare o stanju, a ispostavilo se da je takav model efikasan, da skraćuje vreme, ali i troškove.