Školske biblioteke pre i tokom pandemije: Književne večeri i sekcije na čekanju
Zbog izmenjenih okolnosti kojima su se morale prilagoditi i obrazovne institucije, Međunarodni dan školskih biblioteka u poslednjoj nedelji oktobra, meseca knjige, ove godine je obeležen simbolično, razgovorom o čitalačkim navikama, sada već retkim mladim ljubiteljima pisane reči i položaju ovih oaza kulture koje se sve više približavaju margini ne samo u procesu nastave nego i u životu, zajedno sa njihovim delatnicima koji su podneli najveći teret racionalizacije radnih mesta u prosveti.
U Gimnaziji „Svetozar Marković” priliv đaka je toliki da se svake godine formira po jedno odeljenje više. Upravo zbog toga čitaonica je pretvorena u učionicu, a plan da se uredi po svetskim uzorima, u okviru projekta Regionalna podrška inkluzivnom obrazovanju, odgođen do daljeg.
Bibliotekarka Sandra Antić kaže da su i ostale aktivnosti, po kojima je poznata ova novosadska gimnazija, u ovom momentu su stavljene po strani, pre svega promocije knjiga, kako gimnazijskih profesora, tako i gostujućih autora, izložbe slika novosadskih umetnika u prošlosti, te sadržaji u kojima su glavni akteri upravo đaci – večeri autorskih radova, kreativne radionice, sekcije Mladi bibliotekari i njihov čitalački klub, što su bile prilike za razmenu fantastične energije i informacija, ali i za promovisanje talenata. Kako napominje, nije ovo samo prostor gde stoje knjige. Ovo je i kutak gde se učenik oseća prijatno i dobrodošlo, gde dođe da, u pauzi između dva časa, sredi svoje misli, da uči, da tiho porazgovara sa prijateljem, da potraži savet. U ovo poslednje uverili smo se za nepunih pola sata, tokom kojih je mnogo dečjih lica ispod maske zakucalo na vrata, te je slika bibliotekara uronjenog u tišinu i sakrivenog iza inventara ubrzo nestala, što je nametnulo i sledeće pitanje: koja se znanja i umeća danas od njega očekuju?
Direktorka Gimnazije „Svetozar Marković” Tatjana Vukadinović kaže da je tradicija rada biblioteke duga koliko i istorija ove škole. Bibliotečki fond se od 1963. uvećavao, pa danas imaju oko 20.000 primeraka koji su na raspolaganju njihovim učenicima.
– Nismo znatno smanjili radno vreme biblioteke, tako da radi sve dok je otvorena škola, bez obzira na to što su skraćeni časovi. Okupljanje učenika je pak redukovano iz sasvim razumljivih razloga, a bibliotekari se trude da omoguće dostupnost elektronskih izdanja na novom sajtu škole, što je u ovom momentu posebno važno đacima koji prate isključivo onlajn nastavu. Njih, međutim, nema mnogo. Kao dobra strana epidemije, pokazalo se da je redovan dolazak u školu, koji je godinama ranije bio nešto za šta smo se morali boriti, sada postao prava ekskluziva. Uobičajeno đačko eskiviranje dolazaka zaista je smanjeno i čini se da narasta svest o tome koliko je dragoceno biti u interakciji sa nastavnikom i uz njegovu podršku savladavati gradivo – napomenula je Tatjana Vukadinović.
Više nije dovoljno da literaturu drži u malom prstu, već se traži da bude informatički osvešćen, da ima organizatorske sposobnosti i šire znanje, a neretko i da bude uključen u nastavu, poput sagovornice, koja takođe predaje Srpski jezik i književnost, te izborne predmete Umetnost i dizajn i Jezik, mediji i kultura. Kako kaže, svaki bibliotekar je dobrim delom kreator kulturnog života škole, što podrazumeva i saradnju sa drugim institucijama, poput muzeja i galerija, barem na mesečnom nivou.
Uvek je prioritet nabavka lektira, koje se najviše iznajmljuju, a potom i kupovina stručnog fonda radi projektne nastave iz svih predmeta, dok se ostali naslovi smatraju luksuzom u srednjim školama.
– Budući da je sveopšta kriza čitanja, ne mogu se pohvaliti da mnogo dece čita, ali se u svakom odeljenju nađe dvoje-troje koji traže nešto više i drugačije. Rekla bih da najviše vole epsku fantastiku, pa se uvek pojavi nešto iz tog žanra. Imamo sreću što naše kolege poklanjaju noviju domaću i svetsku beletristiku, te nedostatak sredstava za ovakvu literaturu nadomešćujemo donacijama – kaže Sandra Antić.
Tekst i foto: Slađana Milačić
