Širi se mreža ustanova s elektronskom evidencijom obolelih od dijabetesa
NOVI SAD: Smatra se da u našoj zemlji od šećerne bolesti boluje između 750.000 i 800.000 obolelih, a najmanje polovina osoba s dijabetesom tipa 2 nema postavljenu dijagnozu i ne zna za svoju bolest.
Oko 90 odsto obolelih od šećerne bolesti ima dijabetes tip 2. Broj obolelih raste svake godine, a u Novom Sadu godišnje se registruju od osam do 10 posto više obolelih. U Vojvodini je ranijih godina stopa incidencije iznosila 290 novoobolelih od dijabetesa tipa 2 na 100.000 stanovnika Vojvodine, dok je stopa incidencije Južnobačkog okruga iznosila 281 na 100.000 stanovnika, a u porastu i dijabetes tipa 1. U Srbiji 40 odsto obolelih od dijabetesa nisu svesni svoje bolesti ili se ne leče adekvatno, dok 50 odsto njih čini aktivnu radnu snagu, rekla je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić.
Ona je istakla da je među obolelima od dijabetesa sve više dece, što je, kako kaže, posledica gojaznosti kod dece koje se javlja kao problem poslednjih godina.
Radojević Škodrić navodi da je zbog ovakvih podataka dijabetes visoko na listi prioriteta Ministarstva zdravlja, te da su pored pokretanja Registra obolelih obnovljena i savetovališta u domovima zdravlja.
Elektronske knjige evidencije lica obolelih od dijabetesa za sada su uvedene u 12 domova zdravlja u Srbiji, a do kraja meseca biće uvedene u još osam. Koordinatorka Registra za dijabetes iz Instituta za javno zdravlje Batut Ivana Rakočević rekla je da je elektronska baza podrška za lekare, pacijente, ali i za zdrastveni sistem u celini.
Sprovođenje smo počeli najpre u tri beogradska doma zdravlja, sada je to 12 domova zdravlja u Srbiji, do kraja meseca biće još osam i do kraja godine svi domovi zdravlja u našoj zemlji, kaže Rakočević.
Dodaje, da je u 12 domova zdravlja u kojima je elektronska baza pokrenuta zabeleženo 84.994 slučajeva obolelih od dijabetesa.
Dekan medicinskog fakulteta u Beogradu Nebojša Lalić navodi da Registar treba da donese podatke o kvalitetu zdravstvene zaštite, troškovima, broju pacijenata, ali da on nije samo spisak pacijenata s podacima njihove bolesti, već kompleksan dokument.
Do trenutka postavljanja dijagnoze, mogu da se pojave komplikacije, a do 70 odsto slučajeva dijabetesa tipa 2 može da se spreči ili odloži usvajanjem „zdravijeg“, pravilnog načina ishrane i stila života. Kod dece je sve prisutnija loša, energijom bogata ishrana i fizička neaktivnost, a tip 2 dijabetesa u detinjstvu ima potencijal da postane globalni problem javnog zdravlja koji dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
U mnogim zemljama šećerna bolest je vodeći uzrok slepila, a faktor rizika je nastanka kardiovaskularnih bolesti, insuficijencije bubrega, rekla je ranije internista endokrinolog iz Kliničkog centra Vojvodine profesorka dr Edita Stokić.
Samo 30 zemalja u svetu kaže da ima neku vrstu registra, a samo u Izraelu i Švedskoj postoje registri koji su potpuno kompletni, tako da pravljenje registra predstavlja i proces kojim želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja, naveo je Lalić i dodao da oko 90 odsto domova zdravlja u Srbiji ima elektronski karton, a da se određeni podaci iz elektronskog kartona unose i u elektronsku evidenciju za obolele od dijabetesa.
Registar obolelih od dijabetesa elektronski je povezan i s laboratorijom doma zdravlja.
Skrining na dijabetes tip 2 je izuzetno važan, jer rana dijagnostika i blagovremena terapija menjaju tok šećerne bolesti na bolje i smanjuju pojavu neželjenih i ozbiljnih komplikacija. Jedna od dve odrasle osobe sa dijabetesom je nedijagnostikovana, zbog čega je u velikom riziku od nastanka komplikacija ove bolesti, koje dovode do značajnog invaliditeta i prerane smrti. Mnogi ljudi žive sa dijabetesom tipa 2, nesvesni svog stanja.
LJ. Petrović