Шири се мрежа установа с електронском евиденцијом оболелих од дијабетеса
НОВИ САД: Сматра се да у нашој земљи од шећерне болести болује између 750.000 и 800.000 оболелих, а најмање половина особа с дијабетесом типа 2 нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
Око 90 одсто оболелих од шећерне болести има дијабетес тип 2. Број оболелих расте сваке године, а у Новом Саду годишње се региструју од осам до 10 посто више оболелих. У Војводини је ранијих година стопа инциденције износила 290 новооболелих од дијабетеса типа 2 на 100.000 становника Војводине, док је стопа инциденције Јужнобачког округа износила 281 на 100.000 становника, а у порасту и дијабетес типа 1. У Србији 40 одсто оболелих од дијабетеса нису свесни своје болести или се не лече адекватно, док 50 одсто њих чини активну радну снагу, рекла је директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић.
Она је истакла да је међу оболелима од дијабетеса све више деце, што је, како каже, последица гојазности код деце које се јавља као проблем последњих година.
Радојевић Шкодрић наводи да је због оваквих података дијабетес високо на листи приоритета Министарства здравља, те да су поред покретања Регистра оболелих обновљена и саветовалишта у домовима здравља.
Електронске књиге евиденције лица оболелих од дијабетеса за сада су уведене у 12 домова здравља у Србији, а до краја месеца биће уведене у још осам. Координаторка Регистра за дијабетес из Института за јавно здравље Батут Ивана Ракочевић рекла је да је електронска база подршка за лекаре, пацијенте, али и за здраствени систем у целини.
Спровођење смо почели најпре у три београдска дома здравља, сада је то 12 домова здравља у Србији, до краја месеца биће још осам и до краја године сви домови здравља у нашој земљи, каже Ракочевић.
Додаје, да је у 12 домова здравља у којима је електронска база покренута забележено 84.994 случајева оболелих од дијабетеса.
Декан медицинског факултета у Београду Небојша Лалић наводи да Регистар треба да донесе податке о квалитету здравствене заштите, трошковима, броју пацијената, али да он није само списак пацијената с подацима њихове болести, већ комплексан документ.
До тренутка постављања дијагнозе, могу да се појаве компликације, а до 70 одсто случајева дијабетеса типа 2 може да се спречи или одложи усвајањем „здравијег“, правилног начина исхране и стила живота. Код деце је све присутнија лоша, енергијом богата исхрана и физичка неактивност, а тип 2 дијабетеса у детињству има потенцијал да постане глобални проблем јавног здравља који доводи до озбиљних здравствених последица.
У многим земљама шећерна болест је водећи узрок слепила, а фактор ризика је настанка кардиоваскуларних болести, инсуфицијенције бубрега, рекла је раније интерниста ендокринолог из Клиничког центра Војводине професорка др Едита Стокић.
Само 30 земаља у свету каже да има неку врсту регистра, а само у Израелу и Шведској постоје регистри који су потпуно комплетни, тако да прављење регистра представља и процес којим желимо да достигнемо ниво развијених земаља, навео је Лалић и додао да око 90 одсто домова здравља у Србији има електронски картон, а да се одређени подаци из електронског картона уносе и у електронску евиденцију за оболеле од дијабетеса.
Регистар оболелих од дијабетеса електронски је повезан и с лабораторијом дома здравља.
Скрининг на дијабетес тип 2 је изузетно важан, јер рана дијагностика и благовремена терапија мењају ток шећерне болести на боље и смањују појаву нежељених и озбиљних компликација. Једна од две одрасле особе са дијабетесом је недијагностикована, због чега је у великом ризику од настанка компликација ове болести, које доводе до значајног инвалидитета и преране смрти. Многи људи живе са дијабетесом типа 2, несвесни свог стања.
Љ. Петровић