Šest decenija Klinike za neurohirurgiju UKCV: Godišnje skoro 900 operacija
U Klinici za neurohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine godišnje se leči oko 1200 pacijenata, uradi se između 800 i 900 operativnih intervencija, dok neuroradiolozi načine oko 65 endovaskularnih neurointerventnih procedura na krvnim sudovima mozga, a godišnje ambulantno pregledaju više od 6.000 pacijenata.
Ova Klinika danas obeležava šest decenija rada, a njen upravnik docent dr Đula Đilvesi kaže kako zbrinjavaju sve pacijente sa povredama i oboljenjima iz svih oblasti neurohirurgije.
- Kraniocerebralne povrede se zbrinjavaju preko Odeljenja urgentne hirurgije, Urgentnog centra KCV, koje radi 24 časa svih 365 dana u godini. Lečimo obolele od cerebrovaskularnih bolesti, bilo da imaju intrakranijalne aneurizme, arteriovenske malformate, kao i jedan deo pacijenata sa spontanim intracerebralnim krvarenjima. Kod pacijenata sa spontanim subarahnoidalnim krvarenjima radi se hitna dijagnostika, nakon čega, u slučaju indikacije, sledi i hitno hirurško ili endovaskularno lečenje. Zbrinjavamo operativno intrakranijalne tumore, a dalje lečenje pacijenata sprovodi se prema savetima onkološke komisije koja radi u okviru specijalističke službe na poliklinici. Takođe je u značajnoj meri zastupljena i spinalna patologija gde lečimo pacijente sa degenerativnim odeljenjima kičmenog stuba kao i pacijente sa tumorima kičmenog kanala. U neurohirurški rad spadaju i operativno lečenje pacijenta sa povredama i kompresivnim sindromima perifernih nerava, infekcije centralnog nervnog sistema, funkcionalna neurohirurgija i terapija bola – navodi docent Đilvesi.
U stacionarnom delu, Klinika za neurohirurgiju ima 28 bolesničkih kreveta na odeljenju i pet kreveta na Odeljenju intenzivnog lečenja nivoa II. Upravnik Klinike docent dr Đula Đilvesi kaže kako se neurohirurški pacijenti sa najtežom kliničkom slikom leče u Jedinicama intenzivne terapije elektivne i urgentne hirurgije.
Od podseća da pandemija kovid-19 traje već više od dve godine, što je u značajnoj meri uticalo i na njihov rad, kao i uslove rada, ali ističe kako su se uprkos smanjenom operativnom programu trudili da zbrinu sve pacijente sa urgentnim i odloženo urgentnim stanjima.
- Neurohirurške operacije spadaju u najsloženije i najkompleksnije među svim hirurškim granama. Zbog potrebne preciznosti, operacije se izvode uz pomoć hirurških mikroskopa uz uvećanje operativnog polja i do trideset puta. Ove operacije često traju više časova i zato je potreban višegodišnji trening neurohirurga, da bi se mogli sve vreme operacije skoncentrisati na precizan hirurški rad. U neurohirurgiji se po pravilu koristi najsofisticiranija oprema, koju imamo. Za neurohirurške operacije koristimo intraoperativni ultrazvuk i neuronavigaciju što nam omogućava precizniju orijentaciju i identifikaciju moždanih struktura. Tokom operacija tumora pomoć nam tokom intervencija pruža upotreba ultrazvučnog aspiratora, aparata koji ultrazvučnim talasima razbija tumor i nakon toga ga usisava – objašnjava dr Đilvesi.
Hirurzi ove Klinike su po prvi put u našoj zemlji 2011. godine izveli potpuno endoskopski operaciju tumora hipofize, koju od tada i rade.
- Tokom kompleksnih operacija na mozgu i kičmenoj moždini koristimo elektrofiziološki monitoring, da bi smo sprečili nastanak neurološkog deficita. Takođe smo u našoj zemlji po prvi put izveli operaciju na mozgu kod pacijenta u budnom stanju 2009. godine. Jedini u zemlji izvodimo stereotaksične biopsije mozga i pomoću steretaksičnog rama i pomoću neuronavigacije – naveo je dr Đilvesi.
U Vojvodini postoje još dve neurohirurške ustanove sa kojima novosadski neurohirurzi imaju odličnu saradnju. To je Neurohirurško odeljenje Klinike za dečiju hirurgiju Instituta za zaštitu dece i omladine Vojvodine, gde je zaposleno tri neurohirurga. Na ovom odeljenju se operišu pacijent do osamnaest godina starosti. Odlično sarađuju i sa neurohirurškom službom Opšte bolnice u Subotici, gde su zaposlena dva neurohirurga.
LJ. Petrović