Шест деценија Клинике за неурохирургију УКЦВ: Годишње скоро 900 операција

Ова Клиника данас обележава шест деценија рада, а њен управник доцент др Ђула Ђилвеси каже како збрињавају све пацијенте са повредама и обољењима из свих области неурохирургије.

- Краниоцеребралне повреде се збрињавају преко Одељења ургентне хирургије, Ургентног центра КЦВ, које ради 24 часа свих 365 дана у години. Лечимо оболеле од цереброваскуларних болести, било да имају интракранијалне анеуризме, артериовенске малформате, као и један део пацијената са спонтаним интрацеребралним крварењима. Код пацијената са спонтаним субарахноидалним крварењима ради се хитна дијагностика, након чега, у случају индикације, следи и хитно хируршко или ендоваскуларно лечење. Збрињавамо оперативно интракранијалне туморе, а даље лечење пацијената спроводи се према саветима онколошке комисије која ради у оквиру специјалистичке службе на поликлиници. Такође је у значајној мери заступљена и спинална патологија где  лечимо пацијенте са дегенеративним одељењима кичменог стуба као и пацијенте са туморима кичменог канала. У неурохируршки рад спадају и оперативно лечење пацијента са повредама и компресивним синдромима периферних нерава, инфекције централног нервног система, функционална неурохирургија и терапија бола – наводи доцент Ђилвеси. 

У стационарном делу, Клиника за неурохирургију има 28 болесничких кревета на одељењу и пет кревета на Одељењу интензивног лечења нивоа ИИ. Управник Клинике доцент др Ђула Ђилвеси каже како се неурохируршки пацијенти са најтежом клиничком сликом лече у Јединицама интензивне терапије елективне и ургентне хирургије.

Од подсећа да пандемија ковид-19 траје већ више од две године, што је у значајној мери утицало и на њихов рад, као и услове рада, али истиче како су се упркос смањеном оперативном програму трудили да збрину све пацијенте са ургентним и одложено ургентним стањима.

- Неурохируршке операције спадају у најсложеније и најкомплексније међу свим хируршким гранама. Због потребне прецизности, операције се изводе уз помоћ хируршких микроскопа уз увећање оперативног поља и до тридесет пута. Ове операције често трају више часова и зато је потребан вишегодишњи тренинг неурохирурга, да би се могли све време операције сконцентрисати на прецизан хируршки рад. У неурохирургији се по правилу користи најсофистициранија опрема, коју имамо. За неурохируршке операције користимо интраоперативни ултразвук и неуронавигацију што нам омогућава прецизнију оријентацију и идентификацију можданих структура. Током операција тумора помоћ нам током интервенција пружа употреба ултразвучног аспиратора, апарата који ултразвучним таласима разбија тумор и након тога га усисава – објашњава др Ђилвеси.

Хирурзи ове Клинике су по први пут у нашој земљи 2011. године извели потпуно ендоскопски операцију тумора хипофизе, коју од тада и раде.

- Током комплексних операција на мозгу и кичменој мождини користимо електрофизиолошки мониторинг, да би смо спречили настанак неуролошког дефицита. Такође смо у нашој земљи по први пут извели операцију на мозгу код пацијента у будном стању 2009. године. Једини у земљи изводимо стереотаксичне биопсије мозга и помоћу стеретаксичног рама и помоћу неуронавигације – навео је др Ђилвеси.

У Војводини постоје још две неурохируршке установе са којима новосадски неурохирурзи имају одличну сарадњу. То је Неурохируршко одељење Клинике за дечију хирургију Института за заштиту деце и омладине Војводине, где је запослено три неурохирурга. На овом одељењу се оперишу пацијент до осамнаест година старости. Одлично сарађују и са неурохируршком службом Опште болнице у Суботици, где су запослена два неурохирурга.

Љ. Петровић