Seoba Tise sprečena u bečkim bordelima

Ali čija je reč zakon, kako jasno piše na komandnom mostu njegovog broda kojim šparta po Tisi. Ima kad pa je postao i jedan najboljih poznavalaca istorije ove uglavnom lenje reke.

- Prosečne dubine od 12 do 24 metra, imala je tok dug oko 1560 kilometara, ali je sada svedena na svega 960 - objašnjava Bane. Skraćena je zbog pukih profitnih razloga i interesa trgovaca. Nakon tog zahvata stvoreno je dosta ada, odnosno rudina, koje se često plave, poput Bisernog ostrvo, ali je tu fantastično plodna zemlja. Kako mi kažemo ako dugmad poseješ i anker niče. Specifična sorta grožđa koja se tamo gaji je krokan, iz Alžira doneta loza je pokušana da se sadi u Bordou, nešto je malo niklo, dok kod nas savršeno uspeva.

Bilo je potom više kampanja da se zasadi prošire po drugim delovima atara, ali uzalud. Za sve to je zaslužna Tisa uveren je Vojnov i priča kako je prilikom njenog skraćivanja Novi Bečej trebalo da bude „smaknut“ od reke.

- Međutim, delegacija sastavljana od uglednih trgovaca, učenih i crkvenih ljudi Vranjeva i Novog Bečeja, danas spojenih naselja, koje je nekada samo jendek delio, odlučila je da ide u Beč i Peštu da lobira, kako se to danas popularno kaže, a zapravo „podmazuje“ - priča Vojnov i dodaje kako je njihovu diplomatsku misiju zabeležio u monografiji „Velikokikindski dištrikt“ i slavni predsednik Matice srpske Vasa Stajića.

Da im varoš ne miču sa obala Tise, poneli su puno para, ali se prethodno dobro pripremili, znali koga i čime valja podmititi, pa po povratku doneli precizan troškovnik. Među stavkama su bila i čašćavanje po kafana i bordelima dvoru bliskih birokrata, ali se rashod, ipak, isplatio, jer su uspeli sačuvati svoje parče reke.

Letopisac Lazar Mečkić je zabeležio kako se grad u celoj imperiji pročuo nakon boravka monarha Franje Josifa, koji je 1872. putujući za Temišvar iz Beča parobrodom plovio Dunavom, Velikim bačkim kanalom i Tisom do Novog Bečeja i tu prenoćio. Ujutru je seo u karuce, koje je vukao petopreg Taksiš Turia i prošao glavnim vranjevačkim šorom srdačno pozdravljen od meštana. Ubrzo je carskim ukazom samo Vranjevu u čitavoj državi dozvoljeno da petopreg mogu prezati i oni koji nisu plemići.

Za nju, tvrdi Vojnov, sa pravom se kaže da je pola reka, a pola riba, pa i dalje ima rekordnih ulova, poput nedavno soma teškog 68 kilograma. 

- Pao je na bućku Gojka Perića i prodat u Novom Sadu. Po 350 dinara kilo, dakle doneo je srećnom pecarošu gotovo 25 hiljadarki. Bile su to šnicle velike kao lopate za sneg i verujem da gosti restorana, koji ih je pazario, nisu se žalili. Inače, pre toga je naš poznati košarkaš Zoran Erceg uhvatio soma od pola tovara, ali ga je, nakon slikanja sa njim, poljubio i pustio da pliva dalje - kaže Bane i okrenu brod prema privezu, da i mi uživamo u specijalitetima jedne od čardi kraj vode.

A gotovo da nema javnog posla gde on nije angažovan u rodnom kraju. Kao njegov prilježan hroničar predsednik je Zavičajnog udruženja, zaduženog za brigu o muzejskom kompleksu, ne krije da je rusofil pa je čelnik filijale Društva Rusko-srpskog prijateljstva, ali i boraca ratova 1991-1999. Ponosan je što je zajedno sa zemljakom dr Aleksandrom Kasašem, inače profesorom istorije na novosadskom Filozofskom fakultetu, prvi pozvan da bude član Rotari kluba, čim je osnovan u Novom Bečeju.

- Zna se da u takvo društvo ne možeš ući kao kad kupiš kartu za voz, već mora da si iskazan u svojoj profesiji, društveno aktivan, ekonomski i ekološki koristan - naglasi pukovnik Vojnov.

U Novom Bečeju je nekad živelo dosta bogatih privrednika, ali je jedini njegov deda, kao član Kluba trgovaca i sokolske omladine bio pozvan na Beli dvor kod kralja Aleksandra. Fotografiju sa toga prijema čuva kao porodičnu relikviju. 

Da objasni kakav je, pak, nerovatan podvig učinio njegov sugrađanin Branislav Vlaškalin, ispriča Vojnov ilustrativan vic.

- Jednom kad je trebalo skočiti padobranom, Englez je to uradio zbog tradicije, Italijan radi mode, dok Srbin reče da mu ne pada na pamet. Kad su mu rekli kako se očigledno boji, odbrusi: „Ko, zar ja?“, pa se strmoglavi iz inata. Tako je 1994. moj imenjak za zapregu odabrao 14 konja iz devet štala, što je zavidan rekord i na državnom nivou. Ko se bar malo razume u konjarstvo, zna šta znači devet štala, devet karaktera i vaspitanja, to niko ne sme da se usudi ni danas da se usudi - neštedmice ga hvali Vojnov. Vlaškalin je, inače, svojevremeno bio omladinski prvak Jugoslaviji u dizanja tegova, pa kad je onako krupan, ljut i besan ušao među te konje, svi su se zgrozili, ali ih je on umirio i provozao nekoliko krugova.

Neku godinu ranije je Bogomil Vujackov upregao je pet vranaca u karuce kako bi dovezao patrijarha Pavla sa Oplenca do Petrovaradina, gde je u Vojnoj bolnici bio organizovan, jedan od pomiriteljskih skupova naše Pravoslavne crkve i njenog dela, koji je stupio u raskol još 1963. Mada je vožnja trajala više sati Njegova Svetost, iako u poznim godinama, pričao je kako je jako uživao u topotu kopita vranaca.

Zato nije čudo što revija paradnih konja u Novom Bečeju spada među najbolje evropske.

Maša Stakić

Foto: Jelena Ivanović