Savremena oprema Instituta za plućne bolesti pomaže najteže obolelima od kovida19

Ako ni to ne pomogne, lekari Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici razmatraju priključenje ovih pacijenata na aparat za vensko-venski vantelesni krvotok EKMO. U takvim situacijama ovaj aparat je jedina preostala šansa za preživljavanje. Upravnik Klinike za urgentnu pulmologiju Instituta za plućne bolesti Vojvodine profesor dr Jovan Matijašević kaže kako su oni postali deo kovid sistema od kraja novembra, ali su od početka epidemije radili zajedno sa kolegama u Kliničkom centru Vojvodine.

- Na Institutu imamo ukupno 100 postelja za kovid pacijente, od čega je 29 mesta u intenzivnoj nezi. Imali smo popunjen kapacitet, a sada je broj pacijenata prepolovljen – kaže dr Matijašević.

Kako objašnjava, prema gradaciji, u bolnicama se leče srednje teške i teške forme bolesti, odnosno oni kojima je potreban kiseonik, dok se oni sa lakšim formama bolesti leče kod kuće. Takođe postoji i gradacija pacijenata u bolnici, te su tu oni kojima je potrebna ventilatorna podrška visokoprotočnom nazalnom kanilom, čime se obezbeđuje visok protok kiseonika, zatim neinvazivni protok kiseonika, a kod najtežih pacijenata uključuje se respirator, što se čini kada sa prethodne dve metode nije postignut adekvatan nivo kiseonika, saturacije i ugljen dioksida. Pneumonija gde saturacija padne ispod 94 zahteva kiseoničku terapiju.

- I Klinički centar Vojvodine i mi imamo dosta takvih pacijenata i to su dva mesta gde je bilo najviše intubacija u Novom Sadu, ali ih je bilo i širom Vojvodine. Aparat za vantelesni krvotok, EKMO, izvlači krv koja prima kiseonik, izbacuje ugljen dioksid i onda se krv obogaćena kiseonikom vraća u telo. To je sofisticirana metoda, koja traži i dosta lekara. EKMO je most do oporavka pluća, kada ne može na drugi način da se izbaci ugljen dioksid – objašnjava profesor Matijašević.

Aparate nabavio Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo

Prema rečima dr Matijaševića, Institut ima dva ova aparata i oni su nabavljeni zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo. Od kako su u kovid sistemu, koristili su oba ova aparata, a još dva su pozajmljivali od Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Dr Matijašević napominje da Institut za KVBV ima još jedan aparat za vantelesni krvotok, ali on nije vensko-venski, već vensko-arterijski i njega nisu mogli da koriste, jer on služi kao podrška srčanoj funkciji. Najviše su u jednom trenutku korišćena tri aparata.

Pacijenti koji su priključeni na EKMO nalaze se i dalje na respiratoru, ali se u tim situacijama drugačije podešavaju parametri mehaničke ventilacije. Zahvaljujući EKMO aparatu, pluća se stavljaju na „rest“, odmaraju, dok se ne oporave. EKMO je zamena za pluća, od kojih svi zavisimo i bez kojih umiremo.      - Kada respirator više ne može da pomogne, tada se uključuje EKMO, kako bi se obezbedio kiseonik za ceo organizam, a onda se čeka da dođe do oporavka pluća. To može da bude od sedam, pa do 40 dana, a nekada i duže. Ne primenjuje se često i od novembra do sada šestoro pacijenata je bilo na ovom aparatu. Potrebno je da budu jako obučeni lekari, kao i medicinski tehničari – perfuzeri, jer je procedura jako kompleksna. Trenutno imamo dva pacijenta na ovom aparatu, a jedan se oporavio i pušten je kući. U pitanju su najteži pacijenti, a aparat se koristi i kod virusa gripe, kada nastane ARDS, akutni respiratorni distres sindrom, što je najteže oboljenje na plućima i to se isto dešava i u koroni– navodi dr Matijašević.

Ova i zuzetno skupa oprema  zahteva i jako utreniran kadar. U Institutu ovu proceduru rade četiri godine, ali je to u početku bilo na pozajmljenom aparatu, a potom im je Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo kupio dva aparata.

- U pitanju je visokosofisticirana tehnologija, koja nam mnogo znači. Indikacija za nju ima dosta, a primenjuje se kada pluća ne rade kod hroničnih bolesnika, kod mlađih ljudi, kod onih kojima treba transplantacija, te mogu i duže da budu na aparatu, i do 60 dana, ali je teško tako dugo biti priključen na EKMO, jer ovi pacijenti moraju i da budu pokretni. Indikacija je i ARDS zbog gripa H1N1, ali i kod bakterijskih pneumonija, kao i kod požara kada se udahne užareni vazduh i dim i ošteti sluznica, što je terminalno stanje – napomenuo je dr Matijašević.

LJ. Petrović

Foto: LJ. Petrović

/ privatna arhiva