Савремена опрема Института за плућне болести помаже најтеже оболелима од ковида19

Ако ни то не помогне, лекари Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици разматрају прикључење ових пацијената на апарат за венско-венски вантелесни крвоток ЕКМО. У таквим ситуацијама овај апарат је једина преостала шанса за преживљавање. Управник Клинике за ургентну пулмологију Института за плућне болести Војводине професор др Јован Матијашевић каже како су они постали део ковид система од краја новембра, али су од почетка епидемије радили заједно са колегама у Клиничком центру Војводине.

- На Институту имамо укупно 100 постеља за ковид пацијенте, од чега је 29 места у интензивној нези. Имали смо попуњен капацитет, а сада је број пацијената преполовљен – каже др Матијашевић.

Како објашњава, према градацији, у болницама се лече средње тешке и тешке форме болести, односно они којима је потребан кисеоник, док се они са лакшим формама болести лече код куће. Такође постоји и градација пацијената у болници, те су ту они којима је потребна вентилаторна подршка високопроточном назалном канилом, чиме се обезбеђује висок проток кисеоника, затим неинвазивни проток кисеоника, а код најтежих пацијената укључује се респиратор, што се чини када са prеthodnе две методе није постигнут адекватан ниво кисеоника, сатурације и угљен диоксида. Пнеумонија где сатурација падне испод 94 захтева кисеоничку терапију.

- И Клинички центар Војводине и ми имамо доста таквих пацијената и то су два места где је било највише интубација у Новом Саду, али их је било и широм Војводине. Апарат за вантелесни крвоток, ЕКМО, извлачи крв која прима кисеоник, избацује угљен диоксид и онда се крв обогаћена кисеоником враћа у тело. То је софистицирана метода, која тражи и доста лекара. ЕКМО је мост до опоравка плућа, када не може на други начин да се избаци угљен диоксид – објашњава професор Матијашевић.

Апарате набавио Покрајински секретаријат за здравство

Према речима др Матијашевића, Институт има два ова апарата и они су набављени захваљујући Покрајинском секретаријату за здравство. Од како су у ковид систему, користили су оба ова апарата, а још два су позајмљивали од Института за кардиоваскуларне болести Војводине. Др Матијашевић напомиње да Институт за КВБВ има још један апарат за вантелесни крвоток, али он није венско-венски, већ венско-артеријски и њега нису могли да користе, јер он служи као подршка срчаној функцији. Највише су у једном тренутку коришћена три апарата.

Пацијенти који су прикључени на ЕКМО налазе се и даље на респиратору, али се у тим ситуацијама другачије подешавају параметри механичке вентилације. Захваљујући ЕКМО апарату, плућа се стављају на „рест“, одмарају, док се не опораве. ЕКМО је замена за плућа, од којих сви зависимо и без којих умиремо.      - Када респиратор више не може да помогне, тада се укључује ЕКМО, како би се обезбедио кисеоник за цео организам, а онда се чека да дође до опоравка плућа. То може да буде од седам, па до 40 дана, а некада и дуже. Не примењује се често и од новембра до сада шесторо пацијената је било на овом апарату. Потребно је да буду јако обучени лекари, као и медицински техничари – перфузери, јер је процедура јако комплексна. Тренутно имамо два пацијента на овом апарату, а један се опоравио и пуштен је кући. У питању су најтежи пацијенти, а апарат се користи и код вируса грипе, када настане АРДС, акутни респираторни дистрес синдром, што је најтеже обољење на плућима и то се исто дешава и у корони– наводи др Матијашевић.

Ова и зузетно скупа опрема  захтева и јако утрениран кадар. У Институту ову процедуру раде четири године, али је то у почетку било на позајмљеном апарату, а потом им је Покрајински секретаријат за здравство купио два апарата.

- У питању је високософистицирана технологија, која нам много значи. Индикација за њу има доста, а примењује се када плућа не раде код хроничних болесника, код млађих људи, код оних којима треба трансплантација, те могу и дуже да буду на апарату, и до 60 дана, али је тешко тако дуго бити прикључен на ЕКМО, јер ови пацијенти морају и да буду покретни. Индикација је и АРДС због грипа Х1Н1, али и код бактеријских пнеумонија, као и код пожара када се удахне ужарени ваздух и дим и оштети слузница, што је терминално стање – напоменуо је др Матијашевић.

Љ. Петровић

Фото: Љ. Петровић

/ приватна архива