Saveti farmaceuta o primeni lekova tokom dojenja, antibiotici samo kada su stvarno potrebni
Zbog stalnog pada stope dojene dece, promocija i podrška dojenju predstavlja javno–zdravstveni prioritet u većini razvijenih zemalja.
Nedovoljna informisanosti žena o bezbednoj primeni lekova i dodataka ishrani tokom perioda dojenja, za posledicu ima da dolazi do prekida dojenje tokom akutnih stanja i hroničnih bolesti. Kada majke moraju da uzimaju lekove prekidaju dojenje, jer brinu da će time naškoditi detetu.
Tokom 2021. godine Ministarstvo zdravlja objavilo je Nacionalne smernice za primenu lekova u periodu dojenja, u kojima su razmatrane najčešće korišćene terapijske grupe lekova čija primena može da se razmatra u periodu dojenja.
Jasna Anđelković iz Farmaceutske komore Srbije kaže kako se jedna od najčešćih farmakoloških intervencija kod dojilja odnosi na upotrebu antibiotika. Sve je češća otpornost bakterija na antibiotike, pa upotreba ovih lekova antibiotika kod dojilja mora da bude ostavljena za stanja koja to zahtevaju, kao što su infekcije uha ili sinusa, stomatološki zahvati, urinarne infekcije i mastitis.
- Za razumevanje bezbedne primene antibiotika u toku dojenja značajno je da se znaju karakteristike i osobine izabranog leka. Pored toga, potrebno je da se razmotre i ostali značajni faktori, poput uzrasta dojenog deteta, zapremine unetog majčinog mleka, vremena primene leka u odnosu na vreme podoja i sistemske raspoloživosti leka kod dojenog deteta – objašnjava Jasna Anđelković.
Farmaceut prilikom izadavanja antibiotika popunjava kontolnu listu zajedno sa pacijentom i tada ga informiše o svim detaljima koje mora da zna prilikom uzimanja leka. Pacijenti dobijaju usmenu i pisanu informaciju o svim mogućim neželjnim reakcijama leka i kako da ih minimizuju, da li antibiotik treba da uzimaju sa hranom ili odvojeno od obroka, kao i to da li antibiotik mora da se uzima tačno određen broj dana, u određeno vreme i da li sme da se ostavlja lek za “drugi put”. Pored toga, pacijenti će dobiti savet da li može da se izlaže suncu tokom korišćenja antibiotika, koje namirnice ne smeju da konzumiraju dok su na terapiji, kako da čuvaju lek i da li je potrebno da koriste probiotik.
Prema njenim rečima, izloženost antibioticima predstavlja veći rizik za prevremeno rođenu decu i novorođenčad, za razliku od starijih beba i dece. Za većinu antibiotika koji se primenjuju u kliničkoj praksi, se smatra da su kompatibilni sa dojenjem, iako postoji rizik od pojave dijareje i reakcija preosetljivosti. Iako se tetraciklini dovode u vezu sa prebojenim zubima i inhibicijom rasta kostiju kod dece, prilikom dojenja podležu stvaranju helatnih kompleksa sa kalcijumom iz majčinog mleka, zbog čega se ne očekuje visok stepen resorpcije leka kod odojčeta.
Potrebno je da se obrati pažnja na primenu fluorohinolonskih antibiotika, kod kojih se podoj preporučuje nakon četiri do šest sati od primene leka. Svaki antibiotik koji je odobren za primenu u dečijoj populaciji, može da se preporuči i u periodu dojenja, jer će nivo leka koji će se naći u sistemskoj cirkulaciji bebe biti niži od maksimalno dozvoljne doze.
- Konfliktne informacije koje dolaze kako sa društvenih mreža, ali i od same naučne zajednice vezane za upotrebu antibiotika u ovoj populaciji, više nego ikad istakli su značaj korišćenja znanja i kompetencija najdostupnijeg zdravstvenog resursa, a to je farmaceut. Zahvaljujući pilot projektu Farmaceutske komore Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u apotekama širom Srbije pruža se standardizovana farmaceutska usluga prilikom izdavanja antibiotika, gde savetnici u svakom trenutku svim zainteresovanim građanima mogu da pruže stručne i aktuelne informacije vezane za upotrebu antibiotika – ističe Anđelković.
LJ. Petrović