Савети фармацеута о примени лекова током дојења, антибиотици само када су стварно потребни
Због сталног пада стопе дојене деце, промоција и подршка дојењу представља јавно–здравствени приоритет у већини развијених земаља.
Недовољна информисаности жена о безбедној примени лекова и додатака исхрани током периода дојења, за последицу има да долази до прекида дојење током акутних стања и хроничних болести. Када мајке морају да узимају лекове прекидају дојење, јер брину да ће тиме нашкодити детету.
Током 2021. године Министарство здравља објавило је Националне смернице за примену лекова у периоду дојења, у којима су разматране најчешће коришћене терапијске групе лекова чија примена може да се разматра у периоду дојења.
Јасна Анђелковић из Фармацеутске коморе Србије каже како се једна од најчешћих фармаколошких интервенција код дојиља односи на употребу антибиотика. Све је чешћа отпорност бактерија на антибиотике, па употреба ових лекова антибиотика код дојиља мора да буде остављена за стања која то захтевају, као што су инфекције уха или синуса, стоматолошки захвати, уринарне инфекције и маститис.
- За разумевање безбедне примене антибиотика у току дојења значајно је да се знају карактеристике и особине изабраног лека. Поред тога, потребно је да се размотре и остали значајни фактори, попут узраста дојеног детета, запремине унетог мајчиног млека, времена примене лека у односу на време подоја и системске расположивости лека код дојеног детета – објашњава Јасна Анђелковић.
Фармацеут приликом изадавања антибиотика попуњава контолну листу заједно са пацијентом и тада га информише о свим детаљима које мора да зна приликом узимања лека. Пацијенти добијају усмену и писану информацију о свим могућим нежељним реакцијама лека и како да их минимизују, да ли антибиотик треба да узимају са храном или одвојено од оброка, као и то да ли антибиотик мора да се узима тачно одређен број дана, у одређено време и да ли сме да се оставља лек за “други пут”. Поред тога, пацијенти ће добити савет да ли може да се излаже сунцу током коришћења антибиотика, које намирнице не смеју да конзумирају док су на терапији, како да чувају лек и да ли је потребно да користе пробиотик.
Према њеним речима, изложеност антибиотицима представља већи ризик за превремено рођену децу и новорођенчад, за разлику од старијих беба и деце. За већину антибиотика који се примењују у клиничкој пракси, се сматра да су компатибилни са дојењем, иако постоји ризик од појаве дијареје и реакција преосетљивости. Иако се тетрациклини доводе у везу са пребојеним зубима и инхибицијом раста костију код деце, приликом дојења подлежу стварању хелатних комплекса са калцијумом из мајчиног млека, због чега се не очекује висок степен ресорпције лека код одојчета.
Потребно је да се обрати пажња на примену флуорохинолонских антибиотика, код којих се подој препоручује након четири до шест сати од примене лека. Сваки антибиотик који је одобрен за примену у дечијој популацији, може да се препоручи и у периоду дојења, јер ће ниво лека који ће се наћи у системској циркулацији бебе бити нижи од максимално дозвољне дозе.
- Конфликтне информације које долазе како са друштвених мрежа, али и од саме научне заједнице везане за употребу антибиотика у овој популацији, више него икад истакли су значај коришћења знања и компетенција најдоступнијег здравственог ресурса, а то је фармацеут. Захваљујући пилот пројекту Фармацеутске коморе Србије у сарадњи са Министарством здравља, у апотекама широм Србије пружа се стандардизована фармацеутска услуга приликом издавања антибиотика, где саветници у сваком тренутку свим заинтересованим грађанима могу да пруже стручне и актуелне информације везане за употребу антибиотика – истиче Анђелковић.
Љ. Петровић