Šarčević: Najbrže u Evropi uveli elektronske dnevnike

Šarčević je na panelu "Digital Skills - School Reforms for Digital Future" istakao da su skoro sve škole u našoj zemlji uvele e Dnevnik i da se sprovode i mnoge druge aktivnosti na digitalizaciji obrazovanja u Srbiji.

E-Dnevnik omogućava razrednim starešinama, nastavnicima i direktorima škola da na brz, jednostavan i pouzdan način vode evidenciju o učenicima.

Šarčević je istakao da je u našoj zemlji uvedena informatika kao obavezan predmet u osnovnoj školi, kao i da su uvedena 44 specijalizovana IT odeljenja u srednjim školama, kao i da će ih biti ove godine 55.

"Mi ćemo to širiti na sve koji ispune uslove", dodao je ministar prosvete.

Naglasio je da vlada želi da se u promeni paradigma učenja i da nam deca budu informatički potkovana, u skladu sa savremenim društvom.

Šarčević kaže da je u Srbiji uvedeno oko 2.000 digitalnih učionica i da je cilj da se uvede još 8.000 takvih učionica.

"Napravili smo digitalni sektor u ministarstvu, povezali se sa digitalnim savetom u Vladi Srbije, a uvođenje brzog interneta nam je sada glavna tema", naveo je ministar.

Šarčević je naveo da se sprovode digitalne obuke za nastavno osoblje, kao i da se rade preobuke za više od 88.000 ljudi u obrazovnom sistemu.

Cilj vlade je, kako kaže, da u Srbiji dođemo do koncepta celoživotnog obrazovanja i ekonomije zasnovane na znanju.

Kaže da većina školskih zgrada nije imalo kvalitetne instalacije struje i da je i to kočilo uvođenje interneta i računara u škole.

Dodao je da je za dve godine obnovljeno 870 školskih objekata.

Šarčević je govoreći o svetskim trendovima u obrazovanju i sve većem korišćenju pametnih uređaja u nastavi rekao da će u budućnosti najveći izazov biti kako da se nauče deca da misle.

"Uloga nastavnika i škole postaje značajnija nego ikada", dodao je Šarčević.

Majls Beri sa Univerziteta Roehampton u Velikoj Britaniji je rekao da su u VB 2014. zamenili stari koncept učenja informatike "kompjutingom", kao i da su uveli u obrazovni sistem da svako dete od pete godine ima pravo na digitalnu pismenost.

On je kazao da u VB deca se još u osnovoj školi uče programiranju na najrazličitijim jezicimima, kao i da budu kreativna.

Direktorka Evopske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre je rekla da je ta banka uložila u poslenjih 10 godina 300 miliona evra u nauku i obrazovanje u regionu, pre svega u Srbiji i Albaniji, kao i da imaju planove i za druge zemlje.

"Naučnici u ovom regionu nisu adekvatno plaćeni i to dovodi do migracija".

Govoreći o regionu, rekla je da su Srbija i CG dosta jasno odredile prioritete u oblasti obrazovanja.

"Inovacioni sistemi treba da povežu obrazovanje i istraživanje, a važan je i razvoj inovativnih kompanija, te tri sfere moraju da se uvežu kako bi ovaj region imao istraživačku bazu kao u EU".

Negre je navela da su u Srbiji razvijeni, na primer, poslovni inkubatori, naučni i tehnološki parkovi i slično i da bi i ostale zemlje u regionu trebalo da krenu tim putem.

Ministar obrazovanja Crne Gore Damir Šehović je rekao da je obrazovanje najvažniji prioritet vlade u CG.

"Želeli smo da napravimo takav sistem da obrazovanje bude dostupno svima pod jednakim uslovima, bez obzira na materijalni status. Da učinimo obrazovanje savremenim i za dve i po godine smo učnili jako puno na reformi obrazovanja".

Šehović je dodao da će koristiti iskustva Srbije i dobru praksu u uvođenju digitalizacije u obrazovanje.

Direktor "Kleta" za Istočnu Evropu i baltičke zemllje Rok Kvaternik je govorio o digitalizaciji udžbenika i istakao da knjige, ipak, neće nestatati tako brzo, kako to mnogi predviđaju.

"U narednih najmanje deset godina knjiga će živeti", rekao je on i dodao da digitalizacija obrazovanja ne znači da će se nastava u potpunosti odvijati na tabletima ili drugim uređajima i da je uvek reč samo o odnosu korišćenja knjige i pametnih uređaja u obrazovanju.