Шарчевић: Најбрже у Европи увели електронске дневнике

Шарчевић је на панелу "Дигитал Skills - School Реформс фор Дигитал Футуре" истакао да су скоро све школе у нашој земљи увеле е Дневник и да се спроводе и многе друге активности на дигитализацији образовања у Србији.

Е-Дневник омогућава разредним старешинама, наставницима и директорима школа да на брз, једноставан и поуздан начин воде евиденцију о ученицима.

Шарчевић је истакао да је у нашој земљи уведена информатика као обавезан предмет у основној школи, као и да су уведена 44 специјализована ИТ одељења у средњим школама, као и да ће их бити ове године 55.

"Ми ћемо то ширити на све који испуне услове", додао је министар просвете.

Нагласио је да влада жели да се у промени парадигма учења и да нам деца буду информатички поткована, у складу са савременим друштвом.

Шарчевић каже да је у Србији уведено око 2.000 дигиталних учионица и да је циљ да се уведе још 8.000 таквих учионица.

"Направили смо дигитални сектор у министарству, повезали се са дигиталним саветом у Влади Србије, а увођење брзог интернета нам је сада главна тема", навео је министар.

Шарчевић је навео да се спроводе дигиталне обуке за наставно особље, као и да се раде преобуке за више од 88.000 људи у образовном систему.

Циљ владе је, како каже, да у Србији дођемо до концепта целоживотног образовања и економије засноване на знању.

Каже да већина школских зграда није имало квалитетне инсталације струје и да је и то кочило увођење интернета и рачунара у школе.

Додао је да је за две године обновљено 870 школских објеката.

Шарчевић је говорећи о светским трендовима у образовању и све већем коришћењу паметних уређаја у настави рекао да ће у будућности највећи изазов бити како да се науче деца да мисле.

"Улога наставника и школе постаје значајнија него икада", додао је Шарчевић.

Мајлс Бери са Универзитета Роехамптон у Великој Британији је рекао да су у ВБ 2014. заменили стари концепт учења информатике "компјутингом", као и да су увели у образовни систем да свако дете од пете године има право на дигиталну писменост.

Он је казао да у ВБ деца се још у основој школи уче програмирању на најразличитијим језицимима, као и да буду креативна.

Директорка Евопске инвестиционе банке за Западни Балкан Дубравка Негре је рекла да је та банка уложила у послењих 10 година 300 милиона евра у науку и образовање у региону, пре свега у Србији и Албанији, као и да имају планове и за друге земље.

"Научници у овом региону нису адекватно плаћени и то доводи до миграција".

Говорећи о региону, рекла је да су Србија и ЦГ доста јасно одредиле приоритете у области образовања.

"Иновациони системи треба да повежу образовање и истраживање, а важан је и развој иновативних компанија, те три сфере морају да се увежу како би овај регион имао истраживачку базу као у ЕУ".

Негре је навела да су у Србији развијени, на пример, пословни инкубатори, научни и технолошки паркови и слично и да би и остале земље у региону требало да крену тим путем.

Министар образовања Црне Горе Дамир Шеховић је рекао да је образовање најважнији приоритет владе у ЦГ.

"Желели смо да направимо такав систем да образовање буде доступно свима под једнаким условима, без обзира на материјални статус. Да учинимо образовање савременим и за две и по године смо учнили јако пуно на реформи образовања".

Шеховић је додао да ће користити искуства Србије и добру праксу у увођењу дигитализације у образовање.

Директор "Клета" за Источну Европу и балтичке zеmlljе Рок Кватерник је говорио о дигитализацији уџбеника и истакао да књиге, ипак, неће нестатати тако брзо, како то многи предвиђају.

"У наредних најмање десет година књига ће живети", рекао је он и додао да дигитализација образовања не значи да ће се настава у потпуности одвијати на таблетима или другим уређајима и да је увек реч само о односу коришћења књиге и паметних уређаја у образовању.