RODNO OSETLJIV JEZIK U NASTAVI: Promućurnost kraća od suknje

Tako se primer odmerenosti u govoru, oličen u poznatom citatu „A good conversation is like a miniskirt. Short enough to keep someone interested and yet long enough to cover the subject”, pretvorio u svoju suprotnost.

S razboritom pretpostavkom da namera nastavnika, kao ni onih koji su lekciju odobrili, nije bila da nekog omalovaže, pitanje je kako prepoznati seksizam i da li je manje opasan ako je u vidu doskočice.

–  Seksizam, tj. diskriminacija ženske ili muške osobe po polu i rodu, pa i u obliku šale jednako je seksizam kao i u svakoj drugoj situaciji: u govoru poslanika u parlamentu, na nastavi u školama ili u medijima – dodaje sagovornica. – Danas postoji već dovoljno priručnika, vodiča, kodeksa o rodno osetljivom srpskom jeziku u službenoj i javnoj upotrebi da pouče o raznim oblicima nepovoljnog jezičkog ponašanja. Mnogobrojni su ponuđeni seminari na kojima se objašnjava problematika roda i ravnopravnosti iskazane jezičkim materijalom, jer se vodi računa o važnosti njene dosledne primene u obrazovnom sistemu. Ono što nije moguće jeste nastavnicima promeniti svest o patrijarhalnom osnovnom konceptu žene i ženskog u našem društvu, za šta postoje već ustaljene diskriminatorske (seksističke) forme u jeziku.

Kako primećuje, veoma je dobro što su časovi učenja na daljinu sada dostupni svima, a ne samo učenicima, pa možemo da vidimo kako se odvija komunikacija u nastavi između osobe koja „seje” znanje i osoba koje ga upijaju.

– Primer koji je nastavnik izgovorio čuli smo toliko puta u raznim situacijama van službene upotrebe. Niko nije snosio sankcije za takvu vrstu govora (tu ubrajamo i ostale, da su devojčice ili žene ćurke odnosno morke i sl.). Postoje mnogi dokumenti koji jasno zabranjuju ovakvu vrstu govora u razredu. Pa ipak su njegovi različiti oblici toliko česti, takoreći svakodnevni, da ih niko i ne primećuje. Ovome treba dodati da se inventar seksističkih poruka stalno menja. To je otvoren inventar ne samo reči nego i gestova, pa i govora tela, iz kojih se jasno vidi da se devojčice drugačije tretiraju od dečaka u razredu, na odmoru, na godišnjim priredbama ili na ekskurzijama. Sa ovim je povezano nasilje prema učenicama u školama, pre svega fizičko, ali i verbalno (dobacivanje raznih nepristojnih reči, pričanje viceva o glupim plavušama, o glupoj babi i sl.) – kaže Svenka Savić.

Primećujući da za svaku od pomenutih pojava ima relativno malo analiziranih podataka, ali da su do sada su odbranjeni master, magistarski i doktorski radovi na temu diskriminatornog jezika u udžbenicima za osnovnu, srednju školu ili za univerzitetsku nastavu, čini se da prolaze mimo onih kojima su namenjeni u praksi. 

Dok su neke omaške onlajn nastave toliko bezazlene da nisu zavredele da se prosvetarska struka stavlja baš na stub srama, pamtimo i one koje su zašle u zonu osetljivih tema. Prvi gaf desio se 8. aprila, na času geografije za šesti razred, kada je učenicima NATO predstavljen kao „vojna zajednica čiji je cilj rešavanje sporova između zaraćenih strana”, iako je 1999. godine bombardovao našu zemlju, kršeći međunarodne propise. Prašina se digla i 11. maja zbog uybenika „Hrvatska krijesnica 8”, koji je povučen iz upotrebe nakon neprimerene interpretacije istorijskih zbivanja, u kojoj se veličala NDH, a izvrgavao ruglu srpski jezik. Već 15. maja, prilikom obrađivanja dijalekata srpskog jezika za učenike osmog razreda, isplivala je ilustracija dela Evrope s pogrešnim granicama Republike Grčke i Republike Severne Makedonije, ali je zarad tradicionalnog međudržavnog prijateljstva greška u najkraćem vremenu ispravljena i na internet platformu postavljena izmenjena verzija časa. Osim što su usledila javna izvinjenja našim susedima, skrenuta je pažnja da se ubuduće detaljnije pregledaju nastavne jedinice sa osetljivim temama, kako na časovima, tako i u udžbenicima. I ranije je bilo sličnih propusta, a čini se da je najpoznatiji “danak u krvi”, predstavljen u pozitivnom svetlu, kao mogućnost otetim dečacima da napreduju na društvenoj lestvici. Rame uz rame stoji i čas o Drugom svetskom ratu, emitovan na RTS 3, a zapamćen po hvalospevima upućenim liku i delu Milana Nedića.

 Slađana Milačić