РОДНО ОСЕТЉИВ ЈЕЗИК У НАСТАВИ: Промућурност краћа од сукње
Општа је појава да се женска памет и знање негативно вреднују на разне начине, а један је пример недавно јавно приказан на ТВ-у, када се конверзација мерила аршином мини сукње: довољно кратке да некога заинтересује и довољно дугачке да покрије тему – каже лингвисткиња и професорка емерита новосадског Универзитета Свенка Савић коментаришући лекцију из енглеског језика за осми разред, која је већ првог дана школске 2020/2021. године (РТС 3, 13.15) изазвала негативне коментаре на друштвеним мрежама.
Тако се пример одмерености у говору, оличен у познатом цитату „А good цонверсатион ис like а минискирт. Схорт enough то кееп сомеоне интерестед анд yet лонг enough то цовер the субјецт”, претворио у своју супротност.
С разборитом претпоставком да намера наставника, као ни оних који су лекцију одобрили, није била да неког омаловаже, питање је како препознати сексизам и да ли је мање опасан ако је у виду доскочице.
– Сексизам, тј. дискриминација женске или мушке особе по полу и роду, па и у облику шале једнако је сексизам као и у свакој другој ситуацији: у говору посланика у парламенту, на настави у школама или у медијима – додаје саговорница. – Данас постоји већ довољно приручника, водича, кодекса о родно осетљивом српском језику у службеној и јавној употреби да поуче о разним облицима неповољног језичког понашања. Многобројни су понуђени семинари на којима се објашњава проблематика рода и равноправности исказане језичким материјалом, јер се води рачуна о важности њене доследне примене у образовном систему. Оно што није могуће јесте наставницима променити свест о патријархалном основном концепту жене и женског у нашем друштву, за шта постоје већ устаљене дискриминаторске (сексистичке) форме у језику.
Како примећује, веома је добро што су часови учења на даљину сада доступни свима, а не само ученицима, па можемо да видимо како се одвија комуникација у настави између особе која „сеје” знање и особа које га упијају.
– Пример који је наставник изговорио чули смо толико пута у разним ситуацијама ван службене употребе. Нико није сносио санкције за такву врсту говора (ту убрајамо и остале, да су девојчице или жене ћурке односно морке и сл.). Постоје многи документи који јасно забрањују овакву врсту говора у разреду. Па ипак су његови различити облици толико чести, такорећи свакодневни, да их нико и не примећује. Овоме треба додати да се инвентар сексистичких порука стално мења. То је отворен инвентар не само речи него и гестова, па и говора тела, из којих се јасно види да се девојчице другачије третирају од дечака у разреду, на одмору, на годишњим приредбама или на екскурзијама. Са овим је повезано насиље према ученицама у школама, пре свега физичко, али и вербално (добацивање разних непристојних речи, причање вицева о глупим плавушама, о глупој баби и сл.) – каже Свенка Савић.
Примећујући да за сваку од поменутих појава има релативно мало анализираних података, али да су до сада су одбрањени мастер, магистарски и докторски радови на тему дискриминаторног језика у уџбеницима за основну, средњу школу или за универзитетску наставу, чини се да пролазе мимо оних којима су намењени у пракси.
Док су неке омашке онлајн наставе толико безазлене да нису завределе да се просветарска струка ставља баш на стуб срама, памтимо и оне које су зашле у зону осетљивих тема. Први гаф десио се 8. априла, на часу географије за шести разред, када је ученицима НАТО представљен као „војна заједница чији је циљ решавање спорова између зараћених страна”, иако је 1999. године бомбардовао нашу земљу, кршећи међународне прописе. Прашина се дигла и 11. маја због uybеnika „Хрватска кријесница 8”, који је повучен из употребе након непримерене интерпретације историјских збивања, у којој се величала НДХ, а извргавао руглу српски језик. Већ 15. маја, приликом обрађивања дијалеката српског језика за ученике осмог разреда, испливала је илустрација дела Европе с погрешним границама Републике Грчке и Републике Северне Македоније, али је зарад традиционалног међудржавног пријатељства грешка у најкраћем времену исправљена и на интернет платформу постављена измењена верзија часа. Осим што су уследила јавна извињења нашим суседима, скренута је пажња да се убудуће детаљније прегледају наставне јединице са осетљивим темама, како на часовима, тако и у уџбеницима. И раније је било сличних пропуста, а чини се да је најпознатији “данак у крви”, представљен у позитивном светлу, као могућност отетим дечацима да напредују на друштвеној лествици. Раме уз раме стоји и час о Другом светском рату, емитован на РТС 3, а запамћен по хвалоспевима упућеним лику и делу Милана Недића.
Слађана Милачић