REPORTAŽA: Magarci krase dvorišta pravih domaćina

Kelebija, kraj Subotice. Nezaobilazni su po vašarima, bučovkama i drugim veselicama u Malim Pijacama, Bačkoj Topoli, Senti i Čantaviru. Bez njihovih rukotvorina ne mogu proći prolećni festival striženja ovaca u Senti, žetelačke svečanosti Gornjeg Brega, trke magaraca u Bačkim Vinogradima i Svetićevu... U potrazi za mušterijama, kamiončetom punim robe stigne i do drugih vojvođanskih mesta, ali i kupci svraćaju u njegovu radionicu. U kalupima od betona jake marke izliva u raznim veličinama pečurke, lavove, patuljke, labudove, vaze i žardinjere, konjiće, magarce... oko 40 vrsta figura.

– U tom poslu sam već više od dve decenije – veli Šajnović. – Nisam imao drugo šta da radim kad sam došao kao izbeglice iz Okučana. S mojom Angelom se ne razdvajam u poslu i ljubavi jer sam se kod nje udao. Tu se skrasio i dvorište joj ukrasio.

Dvorište puno jer, kako veli Dragan, prilike su takve da ne može toliko robe prodati koliko može da napravi.

– Srećom, nije kvarljiva, može da sačeka kupce – nepopravljivi je optimista Šajnović. – Iz nekih serija ništa nisam prodao, ali kalupe čuvam, neka stoje, možda nekad zatrebaju. Momentalno su najtraženiji manji labudovi i jeftinije figure. Cena su od 200 dinara za najsitnije pečurke i druge ukrase, veliki labudovi koštaju 1.500, a najkrupnije figure magaraca i konjića 3.000 dinara. Ne mogu nikako biti jeftiniji ni kineski ukrasi, da ih prave ne znam od kakvog materijala jer bi morali biti skuplji zbog prevoza. A i kvalitet naših ukrasa je mnogo bolji. I cenama smo konkurentni, nisu dugo menjane. Veći labudovi su, recimo, odavno 15 evra, a cement, žica, farbe i lakovi poskupljuju.

Magarac s dve prigodne korpe za cveće košta 3.000 dinara i hit je već godinama, a majstor je uveren u to da je cena prihvatljiva. Za velikog šarenog patuljka zajedno s košutom treba izdvojiti 2.500, a za figure manjeg gabarita 500 do 700 dinara. Dragan se vajka da bi mnogi ljudi voleli da ukrase prostor u kojem žive samo kad bi imali para. Primetio je i da među mušterijama ne preovlađuju parajlije, nego oni koji vole da ožive svoju avliju, baštu ili neki kutak u kući, stanu, vikendici. Pogotovo jer  betonski ukras mogu da kupe u vrednosti kilograma mesa, koje se potroši za jedan ručak, a ukras potraje decenijama.

– Živim od toga jer sam skroman, ali je moja žena Angela mlađa, traži i očekuje više, a bez para se ne može pazariti. Kad više ne budem mogao da radim, ostaviću ženi kalupe, da izdražava i sebe i mene dok sam na ovom svetu – šali se Dragan.

Kalupe nabavlja od proizvođača iz Vojvodine i Bosne, beton meša od frakcije šljunka i cementa u razmeri dva prema jedan.

– Ne štedim ni na armaturi – tvrdi Šajnović. – U većeg labuda ugradim po 80 centimetara žice desetke, dok u sitnije figure idu manje i tanje žice. Naši betonski ukrasi su dugovečni, koliko i beton, samo ih posle četiri-pet godina treba prefarbati. Za robu dajemo garanciju upravo kolika je i za farbu. Mušterijama savetujem da figure koje su napolju preko zime zaštite najlonskim yakom i biće kao automobil u garaži. Ko uspe da figuru polomi ovde kod mene, odmah može dobiti drugu. Istina, reklamacija je bilo zbog fizičkog oštećenja, ali razlog nije bila moja greška.

Dragan je izučio za trgovca, ali kad ga je izbeglička muka naterala da utočište potraži na severu Bačke, posao u struci nije ni tražio, već se, posle početnog lutanja, setio svog starog zanat.

– Da započnem posao pomogli su mi opština Subotica i Komesarijat za izbeglice. Dobio sam deset većih kalupa za konja, magarca, labuda, vazu i još neke, mešalicu za beton i tonu cementa, što je omogućilo da krenem u posao koji sam naučio dok sam kao mladić četiri godine radio u Austriji. Nisam imao novca da uložim da radim i gradim nešto drugo jer bi to zahtevalo mnogo veća ulaganja, a za ovo mi je bilo dovoljno oko 4.000 evra. Kasnije sam nabavio veći broj kalupa i proširio asortiman. Nije problem izliti figure u kalupe, već ih posle vađenja gletovati, pripremiti za farbanje „fazbest” bojama i na kraju lakiranje bezbojnim lakom. Sjaj koji na kraju dobiju dodatni je adut – objašnjava Šajnović.

Milorad Mitrović