РЕПОРТАЖА: Магарци красе дворишта правих домаћина
Свакојаке бетонске фигура за дворишта, баште и ентеријере из своје манифактуре нуди Драган Шајновић (62), а помаже му његова изабраница Ангела Ирмеш, код које се удомио у пограничном месту
Келебија, крај Суботице. Незаобилазни су по вашарима, бучовкама и другим веселицама у Малим Пијацама, Бачкој Тополи, Сенти и Чантавиру. Без њихових рукотворина не могу проћи пролећни фестивал стрижења оваца у Сенти, жетелачке свечаности Горњег Брега, трке магараца у Бачким Виноградима и Светићеву... У потрази за муштеријама, камиончетом пуним робе стигне и до других војвођанских места, али и купци свраћају у његову радионицу. У калупима од бетона јаке марке излива у разним величинама печурке, лавове, патуљке, лабудове, вазе и жардињере, коњиће, магарце... око 40 врста фигура.
– У том послу сам већ више од две деценије – вели Шајновић. – Нисам имао друго шта да радим кад сам дошао као избеглице из Окучана. С мојом Ангелом се не раздвајам у послу и љубави јер сам се код ње удао. Ту се скрасио и двориште јој украсио.
Двориште пуно јер, како вели Драган, прилике су такве да не може толико робе продати колико може да направи.
– Срећом, није кварљива, може да сачека купце – непоправљиви је оптимиста Шајновић. – Из неких серија ништа нисам продао, али калупе чувам, нека стоје, можда некад затребају. Моментално су најтраженији мањи лабудови и јефтиније фигуре. Цена су од 200 динара за најситније печурке и друге украсе, велики лабудови коштају 1.500, а најкрупније фигуре магараца и коњића 3.000 динара. Не могу никако бити јефтинији ни кинески украси, да их праве не знам од каквог материјала јер би морали бити скупљи због превоза. А и квалитет наших украса је много бољи. И ценама смо конкурентни, нису дуго мењане. Већи лабудови су, рецимо, одавно 15 евра, а цемент, жица, фарбе и лакови поскупљују.
Магарац с две пригодне корпе за цвеће кошта 3.000 динара и хит је већ годинама, а мајстор је уверен у то да је цена прихватљива. За великог шареног патуљка заједно с кошутом треба издвојити 2.500, а за фигуре мањег габарита 500 до 700 динара. Драган се вајка да би многи људи волели да украсе простор у којем живе само кад би имали пара. Приметио је и да међу муштеријама не преовлађују парајлије, него они који воле да оживе своју авлију, башту или неки кутак у кући, стану, викендици. Поготово јер бетонски украс могу да купе у вредности килограма меса, које се потроши за један ручак, а украс потраје деценијама.
– Живим од тога јер сам скроман, али је моја жена Ангела млађа, тражи и очекује више, а без пара се не може пазарити. Кад више не будем могао да радим, оставићу жени калупе, да издражава и себе и мене док сам на овом свету – шали се Драган.
Калупе набавља од произвођача из Војводине и Босне, бетон меша од фракције шљунка и цемента у размери два према један.
– Не штедим ни на арматури – тврди Шајновић. – У већег лабуда уградим по 80 центиметара жице десетке, док у ситније фигуре иду мање и тање жице. Наши бетонски украси су дуговечни, колико и бетон, само их после четири-пет година треба префарбати. За робу дајемо гаранцију управо колика је и за фарбу. Муштеријама саветујем да фигуре које су напољу преко зиме заштите најлонским yаком и биће као аутомобил у гаражи. Ко успе да фигуру поломи овде код мене, одмах може добити другу. Истина, рекламација је било због физичког оштећења, али разлог није била моја грешка.
Драган је изучио за трговца, али кад га је избегличка мука натерала да уточиште потражи на северу Бачке, посао у струци није ни тражио, већ се, после почетног лутања, сетио свог старог занат.
– Да започнем посао помогли су ми општина Суботица и Комесаријат за избеглице. Добио сам десет већих калупа за коња, магарца, лабуда, вазу и још неке, мешалицу за бетон и тону цемента, што је омогућило да кренем у посао који сам научио док сам као младић четири године радио у Аустрији. Нисам имао новца да уложим да радим и градим нешто друго јер би то захтевало много већа улагања, а за ово ми је било довољно око 4.000 евра. Касније сам набавио већи број калупа и проширио асортиман. Није проблем излити фигуре у калупе, већ их после вађења глетовати, припремити за фарбање „фазбест” бојама и на крају лакирање безбојним лаком. Сјај који на крају добију додатни је адут – објашњава Шајновић.
Милорад Митровић