Rambo Amadeus: Kada bi čovek uginuo, Zemlja bi bila raj

Na tribini u Kulturnom centru Beograda govorili su i Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji, dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, dr Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica i Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Rambo Amadeus, svetski mega car kako voli sebe da naziva, napomenuo je da posle nuklearne katastrofe u Černobilju čovek nije prišao toj regiji.

"Tamo su se obnovile sve životinjske i biljne vrste. Znači čovek je problem. Na planeti zemlji postoji oko dva miliona nama poznatih različitih vrsta...Od kada se čovek razmahao, recimo negde od industrijske revolucije, dnevno zauvek izumiru različite vrste živog sveta", kazao je Rambo Amadeus. 

On je napomenuo da čovek seče granu na kojoj sedi i povećava količinu ugljen dioksida u vazduhu. 

"Kada bi smanjili zemaljsku kuglu na jedan metar sloj vazduha koji dišemo bio bi manji od jednog milimetra...Najvažniji resursi su vrlo ograničeni, a da toga ljudi nisu svesni i ako danas imamo alate da te promene registrujemo", kazao je Rambo Amadeus.

Duška Dimović iz Svetske organizacije za prirodu kazala je da je Srbija deo velikog ekosistema i da svi moramo globalno da se bavimo zaštitom prirodne sredine.

"Ljudi je sve više na planeti i tehnološkim razvojem ubrzano trošimo resurse. Ranije niko nije jeo tunu osim Japanaca, a sada ceo svet jede tu vrstu ribe. Populacija atlantske tune smanjila se na svega sedam procenata u poslednjih 50 godina. Imamo dobru šansu da tune više ne bude u narednih 10 godina", kazala je Dimović. 

Ona je je istakla da u izveštaju organizacije u kojoj radi o životu na planeti postoje zabrinjavajući podaci o trošenju održivih kapaciteta na zemlji.  

"Ujedinjeni Arapski Emirati troše devet planeta, a imamo jednu...Srbija troši dve i po planete a imamo jednu. U avgustu kao čovečanstvo trošimo sve resurse na planeti koje imamao na raspolaganju za godinu dana. To je veliki problem" kazala je Dimović. 

Direktor beogradskog Prirodnjačkog muzeja Milan Paunović je rekao da je za bolju zaštitu prirodne sredine u Srbiji potrebno više znanja. 

"U proteklih nekoliko godina mi smo otkrili nekoliko novih vrsta slepih miševa koji nastanjuju Srbiju. Takođe na Tari smo otkrili novu vrstu tartufa za nauku. Dakle, svet je upoznao novu vrstu tartufa u Srbiji. Čak na sajtu Nacionalnog parka Tara nema informacije o tome", kazao je Paunović. 

Saša Marinković iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica kazao je da su labudovi zaštićeni u zapadnoj Evropi i da su se zato doselili kod nas. 

"Njih toliko sada ima da su postali invazivna vrsta, jer su krupni i teraju ostale vrste iz okoline svojih staništa. Postoji problem zbog toga, jer gubimo druge vrste", kazao je Marinović.  

Neobičan život i jedinstveni naučni put ove hrabre Britanke okosnica su filma „Džejn“ Breta Morgena koji je nakon brojnih svetskih festivala premijerno prikazan nakon tribine u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Čuveni reditelj dokumentarnih filmova na raspolaganju je imao arhivu National Geographic-a, bogatu materijalom koji do sada nije prikazivan, a koji gledaoce vodi nekoliko decenija unazad, na put u tanzanijski nacionalni park Gombe.

Radnja počinje kada Džejn, tada dvadesetšestogodišnja Britanka, vođena samo svojom ljubavlju prema životinjama kreće u prvu ekspediciju sa ciljem proučavanja šimpanzi. 

Strpljivo gradeći poverenje životinja, uskoro je dospela na naslovne strane kada je otkrila da su šimpanze veoma inteligentna bića sa društvenim životom, sposobna da koriste alate da bi došle do hrane.

Posle premijere u Kulturnom centru Beograda, film „Džejn“ imaće televizijsku premijeru 18. marta u 21.55 na National Geographic kanalu, a tog dana ovaj dokumentarac biće emitovan u 172 države na čak 43 jezika.