Pušenje i solarijumi odgovorni za nastanak najtežih bolesti

docent dr Tihomir Dugandžija kaže kako čak 30 odsto tumora može da se spreči ukoliko se ljudi pridržavaju ispravnih životnih stilova, ne puše, pravilno se hrane i fizički su aktivni.

–  Dijagnoza maligne bolesti nije smrtna presuda i podaci kažu da je više od 50 odsto pacijenata u Srbiji izlečeno, a u Americi taj broj je i do 70 odsto. Ljudi danas ne umiru toliko od malignih bolesti i u teškim mukama, kao što je nekada bilo. Postoje lekovi kojima se pomaže pacijentima i kojima im se olakšavaju tegobe – navodi docent dr Tihomir Dugandžija.

Po njegovim rečima, među novootkrivenim tumorima, između 0,5 i 1 odsto su mladi ljudi i deca do 19 godina. Najčešće su to tumori centralnog nervnog sistema, odnosno mozga, zatim leukemija i sarkomi.

– Između 5 i 10 odsto malignih tumora dovodi se u vezu sa genetikom, a to znači da može da se utiče na sprečavanje bolesti. Pre svega time što se neće pušiti, a važno je i pravilno se hraniti. Razvoj tumora je dug proces koji nekada traje i do 15 godina. Znači da su oni kojima se tumor okrije u 40, 45. ili 50. godini, ranije bili izloženi kancerogenim materijama. Zbog toga je neophodno na vreme se okrenuti zdravim navikama. To znači da se treba baviti fizičkim aktivnostima, imati zdravu balansiranu ishranu, a jako je važno i vakcinisati se protiv hepatitisa B i HPV virusa, jer i razvoj ovih bolesti može da dovede do čitavog niza malignih tumora – upozorava dr Dugandžija.

Među mladima koji imaju između 19 i 30 godina sa malignom dijagnozom, najviše ima melanoma, a dr Dugandžija kaže da je ova bolest u ekspanziji.

– Treba izbegavati sunce, a naročito solarijume. U mnogim zemljama solarijumi su zabranjeni za mlađe od 18 godina. Pitanje je kako se uvoze ti aparati, da li se i kako kontrolišu lampe – ističe naš sagovornik i napominje da je pored melanoma, među mladima do 30. godine, jako česta i pojava raka krvnih loza, a to su non-hočkin, hočkin i leukemija.

Dugandžija kaže kako je država pokrenula skrining program za tri glavne lokalizacije raka, a to su rak dojke, debelog creva i grlića materice.

U sve mlađem životnom dobu ljudi dobijaju rak debelog creva i dojke i to između 30. i 40. godine. Kod muškaraca su najčešći rak pluća, debelog creva i prostate, a kod žena rak dojke, debelog creva, pluća i grlića materice.

Po rečima našeg sagovornika, najvažnije je ne pušiti, baviti se fizičkima aktivnostima, imati zdravu, uravnoteženu ishranu, boriti se protiv gojaznosti, redovno odlaziti kod lekara i pratiti uputstva o procedurama ranog otkrivanja raka.

– Jako je važno izbegavanje promiskuiteta i korišćenje zaštite, odnosno kondoma, tokom seksualnog odnosa, jer i primuskuitet može da bude rizični faktor za nastanak malignih molesti – poručio je dr Dugandžija i napomenuo da je fizička aktivnost jako dobra prevencija raka debelog creva i dojke, ali i kardiovaskularnih i bolesti lokomotornog sistema.

Ljubica Petrović

Američko istraživanje

Jedan od vodećih svetskih onkologa i direktor Centra za rak na Univerzitetu „Džon Hopkins“ Vilejem Nelson takođe za sprečavanje pojave raka savetuje fizičku aktivnost, kontrolisanje težine, smanjenje gojaznosti, zdravu hranu, a kao najveće faktore rizika za dobijanje raka navodi pušenje cigareta i odlazak u solarijum. „Rak pluća vodeći je uzrok smrtnosti u SAD, kako kod žena tako i kod muškaraca, a osobe koje puše imaju 25 odsto veće šanse da će oboleti od neke vrste raka nego osobe koje ne puše. Pušenje i konzumiranje alkohola povezani su sa povećanim rizikom od razvoja 18 različitih vrsta raka, kao što su rak grla, bešike, grlića materice, želuca i debelog creva. Svakako izbegavajte odlaske u solarijum! Prema podacima Američke dermatološke akademije, ljudi koji se sunčaju u solarijumima imaju 59 odsto veće šanse za razvoj melanoma, nego ljudi koji to nikada nisu praktikovali”, tvrdi Nelson i poručuje da održavanje zdravog načina života može smanjiti rizik od pojave raka za 10 do 15 odsto i smanjiti smrtnost od raka za 20 do 25 odsto.

Bombardovanje i kancer

Dr Tihomir Dugandžija kaže kako nisu uočene oscilacije u Vojvodini u broju novoobolelih u periodu od pet, 10 i 15 godina nakon bombardovanja. Osiromašenim uranijumom bombardovan je samo jedan deo Jugoistočne Srbije, oko Vranja, i Vojvodina mu nije bila izložena. „Veliki je, međutim, problem hemijsko zagađenje vazduha, vode i zemlje. Ovde je, podsetiću, više puta bombardovana Rafinerija. I to jeste jednim delom odgovorno za razvoj pojedinih bolesti, ali nije presudno”, pojasnio je dr Dugandžija.