Пушење и соларијуми одговорни за настанак најтежих болести

доцент др Тихомир Дуганџија каже како чак 30 одсто тумора може да се спречи уколико се људи придржавају исправних животних стилова, не пуше, правилно се хране и физички су активни.

–  Дијагноза малигне болести није смртна пресуда и подаци кажу да је више од 50 одсто пацијената у Србији излечено, а у Америци тај број је и до 70 одсто. Људи данас не умиру толико од малигних болести и у тешким мукама, као што је некада било. Постоје лекови којима се помаже пацијентима и којима им се олакшавају тегобе – наводи доцент др Тихомир Дуганџија.

По његовим речима, међу новооткривеним туморима, између 0,5 и 1 одсто су млади људи и деца до 19 година. Најчешће су то тумори централног нервног система, односно мозга, затим леукемија и саркоми.

– Између 5 и 10 одсто малигних тумора доводи се у везу са генетиком, а то значи да може да се утиче на спречавање болести. Пре свега тиме што се неће пушити, а важно је и правилно се хранити. Развој тумора је дуг процес који некада траје и до 15 година. Значи да су они којима се тумор окрије у 40, 45. или 50. години, раније били изложени канцерогеним материјама. Због тога је неопходно на време се окренути здравим навикама. То значи да се треба бавити физичким активностима, имати здраву балансирану исхрану, а јако је важно и вакцинисати се против хепатитиса Б и ХПВ вируса, јер и развој ових болести може да доведе до читавог низа малигних тумора – упозорава др Дуганџија.

Међу младима који имају између 19 и 30 година са малигном дијагнозом, највише има меланома, а др Дуганџија каже да је ова болест у експанзији.

– Треба избегавати сунце, а нарочито соларијуме. У многим земљама соларијуми су забрањени за млађе од 18 година. Питање је како се увозе ти апарати, да ли се и како контролишу лампе – истиче наш саговорник и напомиње да је поред меланома, међу младима до 30. године, јако честа и појава рака крвних лоза, а то су нон-хочкин, хочкин и леукемија.

Дуганџија каже како је држава покренула скрининг програм за три главне локализације рака, а то су рак дојке, дебелог црева и грлића материце.

У све млађем животном добу људи добијају рак дебелог црева и дојке и то између 30. и 40. године. Код мушкараца су најчешћи рак плућа, дебелог црева и простате, а код жена рак дојке, дебелог црева, плућа и грлића материце.

По речима нашег саговорника, најважније је не пушити, бавити се физичкима активностима, имати здраву, уравнотежену исхрану, борити се против гојазности, редовно одлазити код лекара и пратити упутства о процедурама раног откривања рака.

– Јако је важно избегавање промискуитета и коришћење заштите, односно кондома, током сексуалног односа, јер и примускуитет може да буде ризични фактор за настанак малигних молести – поручио је др Дуганџија и напоменуо да је физичка активност јако добра превенција рака дебелог црева и дојке, али и кардиоваскуларних и болести локомоторног система.

Љубица Петровић

Америчко истраживање

Један од водећих светских онколога и директор Центра за рак на Универзитету „Џон Хопкинс“ Вилејем Нелсон такође за спречавање појаве рака саветује физичку активност, контролисање тежине, смањење гојазности, здраву храну, а као највеће факторе ризика за добијање рака наводи пушење цигарета и одлазак у соларијум. „Рак плућа водећи је узрок смртности у САД, како код жена тако и код мушкараца, а особе које пуше имају 25 одсто веће шансе да ће оболети од неке врсте рака него особе које не пуше. Пушење и конзумирање алкохола повезани су са повећаним ризиком од развоја 18 различитих врста рака, као што су рак грла, бешике, грлића материце, желуца и дебелог црева. Свакако избегавајте одласке у соларијум! Према подацима Америчке дерматолошке академије, људи који се сунчају у соларијумима имају 59 одсто веће шансе за развој меланома, него људи који то никада нису практиковали”, тврди Нелсон и поручује да одржавање здравог начина живота може смањити ризик од појаве рака за 10 до 15 одсто и смањити смртност од рака за 20 до 25 одсто.

Бомбардовање и канцер

Др Тихомир Дуганџија каже како нису уочене осцилације у Војводини у броју новооболелих у периоду од пет, 10 и 15 година након бомбардовања. Осиромашеним уранијумом бомбардован је само један део Југоисточне Србије, око Врања, и Војводина му није била изложена. „Велики је, међутим, проблем хемијско загађење ваздуха, воде и земље. Овде је, подсетићу, више пута бомбардована Рафинерија. И то јесте једним делом одговорно за развој појединих болести, али није пресудно”, појаснио је др Дуганџија.