Prosveta traži pravo na potpunu obustavu rada
Kako je moguće da se prosveta vodi kao delatnost u kojoj bi potpuna obustava rada mogla da „ugrozi život, bezbednost i zdravlje stanovništva“, pitanje je koje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) postavlja povodom Nacrta zakona o štrajku.
O njemu je nedavno okončana javna rasprava, a ovaj problem definisanja delatnosti kojima se ograničava pravo na štrajk pokrenuo je i komentare predstavnika drugih grana i sindikata , od zdravstva, preko vojske, do kontrole letenja.
Kako navode u USPRS, besmislenost svrstavanja prosvete uz „specijalne jedinice policije “ jasna je svakom ko u prosveti i policiji radi; no, izgleda da nije jasna predlagačima zakona.
U Uniji smatraju da su iz aktuelnog Zakona o štrajku preuzeta sva loša rešenja ovog problema, neka prepisana iz zakonskih rešenja zemalja u regionu, a uz to dodati i novi problemi. Neki od njih su: ograničavanje prava na štrajk samo na sindikate ili većinu zaposlenih (suprotno Ustavu), a oni koji nisu članovi sindikata i ne spadaju u većinu zaposlenih, pa gotovo i da nemaju mogućnost da se organizuju da bi uopšte štrajkovali. Još jedna od slabosti ovog Nacrta zakona je i definisanje, ograničavanje i ujedno obesmišljavanje štrajka solidarnosti, zatim izostanak kazni za poslodavca koji ne ispuni obaveze preuzete sporazumom o prekidu štrajka...
Takođe je prema navodima USPRS, nedopustiva i proizvoljna interpretacija međunarodnih konvencija (naročito Međunarodne organizacije rada) kojom se relativizuju prigovori sindikata, čineći tako ovaj predlog Zakona antiradničkim i zapravo Zakonom protiv štrajka.
Ova školska godina počela je 1. septembra 2017. skraćenjem časova na 30 minuta i protestima po gradovima Srbije. U oko 750 škola, članica Unije sindikata prosvetnih radnika, časovi su bili skraćeni za 15 minuta, dok su nastavnici tačno u podne išli na proteste u većim gradovima.
U USPRS podsećaju na to da su predlagači Nacrta isticali da su „otvoreni za sve sugestije“ i da sigurno s velikim interesovanjem pomno proučavaju sve podnete komentare i kritike, poručujući da se na nacrtu radilo gotovo dve godine. Međutim, kako konstatuju u USPRS, po svoj prilici, za te dve godine predlagači nisu uspeli da stupe u kontakt sa svim zainteresovanim organizacijama koje okupljaju veliki broj radnika, i da se makar načelno informišu o specifičnostima delatnosti koje direktno pominju u Nacrtu.
Posle javnih rasprava o Zakonu o štrajku i saopštenja Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, oglasili su se predstavnici UGSPRS „Nezavisnost“ i Sindikata obrazovanja Srbije, demantujući navode USPRS da su u radu na Zakonu njihovi predstavnici dali saglasnost na sporan član 13, kojim se prosvetnim radnicima ograničava pravo na štrajk. Na javnim raspravama u Novom Sadu i Nišu predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Agencije za mirno rešavanje radnih sporova rekli su da je taj član donet konsenzusom na radnoj grupi, u kojoj su bili i članovi Socijalno ekonomskog saveta RS, UGS „Nezavisnost“ i SSSS, koji nisu imali primedbi na član 13. Hoće li prosvetari uspeti da se izbore za pravo na potpunu obustavu rada, ostaje da se vidi.
V. C.