Просвета тражи право на потпуну обуставу рада
Како је могуће да се просвета води као делатност у којој би потпуна обустава рада могла да „угрози живот, безбедност и здравље становништва“, питање је које Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) поставља поводом Нацрта закона о штрајку.
О њему је недавно окончана јавна расправа, а овај проблем дефинисања делатности којима се ограничава право на штрајк покренуо је и коментаре представника других грана и синдиката , од здравства, преко војске, до контроле летења.
Како наводе у УСПРС, бесмисленост сврставања просвете уз „специјалне јединице полиције “ јасна је сваком ко у просвети и полицији ради; но, изгледа да није јасна предлагачима закона.
У Унији сматрају да су из актуелног Закона о штрајку преузета сва лоша решења овог проблема, нека преписана из законских решења земаља у региону, а уз то додати и нови проблеми. Неки од њих су: ограничавање права на штрајк само на синдикате или већину запослених (супротно Уставу), а они који нису чланови синдиката и не спадају у већину запослених, па готово и да немају могућност да се организују да би уопште штрајковали. Још једна од слабости овог Нацрта закона је и дефинисање, ограничавање и уједно обесмишљавање штрајка солидарности, затим изостанак казни за послодавца који не испуни обавезе преузете споразумом о прекиду штрајка...
Такође је према наводима УСПРС, недопустива и произвољна интерпретација међународних конвенција (нарочито Међународне организације рада) којом се релативизују приговори синдиката, чинећи тако овај предлог Закона антирадничким и заправо Законом против штрајка.
Ова школска година почела је 1. септембра 2017. скраћењем часова на 30 минута и протестима по градовима Србије. У око 750 школа, чланица Уније синдиката просветних радника, часови су били скраћени за 15 минута, док су наставници тачно у подне ишли на протесте у већим градовима.
У УСПРС подсећају на то да су предлагачи Нацрта истицали да су „отворени за све сугестије“ и да сигурно с великим интересовањем помно проучавају све поднете коментаре и критике, поручујући да се на нацрту радило готово две године. Међутим, како констатују у УСПРС, по свој прилици, за те две године предлагачи нису успели да ступе у контакт са свим заинтересованим организацијама које окупљају велики број радника, и да се макар начелно информишу о специфичностима делатности које директно помињу у Нацрту.
После јавних расправа о Закону о штрајку и саопштења Уније синдиката просветних радника Србије, огласили су се представници УГСПРС „Независност“ и Синдиката образовања Србије, демантујући наводе УСПРС да су у раду на Закону њихови представници дали сагласност на споран члан 13, којим се просветним радницима ограничава право на штрајк. На јавним расправама у Новом Саду и Нишу представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Агенције за мирно решавање радних спорова рекли су да је тај члан донет консензусом на радној групи, у којој су били и чланови Социјално економског савета РС, УГС „Независност“ и SSSS, који нису имали примедби на члан 13. Хоће ли просветари успети да се изборе за право на потпуну обуставу рада, остаје да се види.
В. Ц.