Pronalazač iz Kaća Mile Plavšić posvetio život solarnoj energiji

Reporteri “Dnevnika” posetili su dom čika Mileta, koji nas tokom našeg razgovora upoznaje sa svojim inovacijama, u čijim osnovama je glavni pokretač sunce. Uveo nas je u jednu od prostorija, u kojoj se prepoznaju decenije posvećene nauci. Brojna odlikovanja, medalje i priznanja sa naučnih festivala, protežu se duž svih zidova sobe. Prislonjene po starom drvenom stolu, ili ponosno vise sa starih polica koje okružuju sobu, besprekorno pružaju pogled u novi svet, koji će kako Mile kaže, živeti na račun solarne energije.

- Sve što vidite, moje ruke su stvorile, od vršalice za pasulj, soju i grašak, gurajućeg kopača, sejalice za sitno povrće, bicikla koji pokreće sunce, do dizalice sa motorom…  - priča Mile Plavšić.- Maketa bazena za kupanje je interesantna, jer se gornji deo sastoji od kolektora, a donji je bazen i ne treba struja za zagrevanje vode, samo vam trebaju voda i sunce, a može da se snabdeva i kišnicom…

U dvorištu kuće, nalazi se, na prvi pogled čudna sprava, postavljena u stara, i rđom nagrižena stara bela kolica, a Mile nam se dao u objašnjenje onoga što predstavlja u stvari kolektor za brzo grejanje vode.

Miletova naprava u filmu Emira Kusturice

Mile Plavšić nam je otkrio i svoj najveći ponos: Samohodni transporter “Čereslo”, koji je sačinjen od otpadnih delova iz 1994. godine. Ono što je interesantno u celoj priči je što se on koristio tokom snimanja filma Emira Kusturice “Crna mačka, beli mačor” u Kovilju, 1997. godine. Njegov zadnji trap sačinjen je od “Fiat 1300” vozila, proizvedenog u Italiji 1965. godine, dok je prednji trap urađen od vozila marke “škoda”, proizvedene 1963. godine u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Menjač “P3 125” je iz 1968. godine, proizveden u Poljskoj. Pomoćni menjač sa tri brzine pozajmio je od “Opel rekorda” koji datira iz 1958. godine, inače iz Nemačke. U takvu mašinu je ugradio motor “lambardino” iz 1990. godine, koji je proizveden u SRJ Jugoslaviji.  

- Stavio sam maketu na staru prikolicu, prikačio bojler za solarni panel, dok termostat meri zagrejanost vode - kaže Mile. - Tako možemo da vidimo da se sada voda zagrejala na 45 stepeni. Unutrašnjost solarnog panela je sastavljena od starih radijatora, koji su se koristili nekada, pre pojave livenih.

U tom momentu, deda Mile otvara česmu, koju je priključio na ceo sistem, uz jedan stari tuš, da se uverimo da je voda zaista vruća. Para izleće iz cevi, zajedno sa vodom i zaista, ceo sistem funkcioniše uz pomoć sunčeve energije. Inače je kolektor napravljen još osamdesetih godina. Nešto dalje ugledasmo sušaru za sušenje voća i povrća, a naš domaćin nam objašnjava da se u donjem delu sprave nalazi kolektor, a u gornjem delu je sušara. A onda primetismo sunčani rešo za kuvanje kafe...

- Nije ga teško napraviti, postavio sam metalni tanjir, koji je deo vojnog radara, ali sam ga pre toga dao na niklovanje - priča naš sagovornik. - Improvizovao sam limeni držač za yezvu, a uz pomoć papira i sunčevih zraka, koji se odbijaju od niklovani tanjir pokrenem vatru i zagrejem vodu.

I zaista, papir je posle nekoliko trenutaka počeo da dimi i da se pali. Na naše oduševljenje, upoznali smo se sa još mnogo solarnih predmeta, za koje smo se, na licu mesta uverili da i posle nekoliko decenija, oni rade zahvaljujući suncu. Tako smo primetili i ventilator koji diirektno pokreće sunce, maketu prelivne septičke jame sa meračem, maketu vodokotlića, koji se koristi prilikom nestanka vode.

Uspeo je i da, od otpadnih delova sastavi motorić na struju, ali je kaže nestabilan, jer je stavio male točkove. Trebali su ipak biti veći. Takođe nam je objasnio kako se koriste njegova višeslojna ogledala, po kom principu radi kolektor za toplu vodu, kao i kolektor za topao vazduh. A da ne pričamo o tome da je pravio i punjače na sunce za sve vrste mobilnih telefona, kao i mali avion koji pokreće sunce. Jednom rečju, Mile Plavšić je čovek kog pokreće sunce i njegova toplotna energija.

Ivana Bakmaz