PRI KRAJU REKONSTRUKCIJA NOVOSADSKE ŽELEZNIČKE STANICE Kad se zameni mermer na celoj zgradi, sledi parterno uređenje prostora ispred stanice
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu ulazi u završnu fazu i prema planu trebalo bi da bude okončana narednih meseci.
Druga faza rekonstrukcije počela je nakon što je u saobraćaj puštena brza pruga između Beograda i Novog Sada, a izvodi ih konzorcijum Kineskih železnica u okviru izgradnje poslednje deonice prve brze pruge u Srbiji, koja će povezati dva najveća vojvođanska grada - Novi Sad i Suboticu.
U okviru druge faze rekonstrukcije u železničkoj stanici zamenjuju se mermerne ploče na celoj zgradi, izvode izolatorski radovi, i to je u završnici, kao i svi kolosečni kapaciteti. Menja se i kompletna stolarija i uređuju šalterske prostorije, što je takođe pri kraju.
U staničnom vestibilu izgrađena je galerija i u toku je postavljanje staklene ograde, a zamenjuju se i mermerne površine unutar vestibila. I u čekaonicama se menjaju mermerne površine, a tamo su u toku i elektro i termo tehnički radovi.
Kada radovi u unutrašnjosti stanične zgrade kompletno budu završeni, počeće i parterno uređenje prostora ispred železničke stanice.
U „Infrastrukturi železnice Srbije” kažu da je bilo neophodno izmestiti šaltere putničkih blagajni, čekaonice i toalete da bi se radovi mogli izvoditi. Tako su u malom holu smeštena četiri šaltera, čekaonice i toalet, a stanična zgrada pothodnikom je povezana sa svim peronima.
Rekonstrukcijom stanice obuhvaćeni su i radovi u tehničkim prostorijama kao što su Centar za daljinsko upravljanje, Telekomanda, kancelarije otpravnika vozova, relejnim i TK sobama, kao i u drugim tehničkim prostorima.
Prva faza radova u novosadskoj stanici završena je pre puštanja u saobraćaj brze pruge od Beograda do Novog Sada. Ona je podrazumevala završetak kisačkog podvožnjaka, delimičnu izgradnju prva dva koloseka do kraja stanične zgrade, kao i gradnju sedmog, osmog i dvanaestog koloseka. U skladu sa potrebama putnika delimično su bili uređeni stanični vestibil, čekaonice na prvom spratu, stanična fasada u delu prema peronima, kao i prostor ispred stanične zgrade. To je bilo neophodno da bi vozovi koji saobraćaju brzinom od 200 kilometara na sat između Beograda i Novog Sada mogli ulaziti u železničku stanicu.
Z. Milosavljević
