ПРИ КРАЈУ РЕКОНСТРУКЦИЈА НОВОСАДСКЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ Кад се замени мермер на целој згради, следи партерно уређење простора испред станице
Реконструкција железничке станице у Новом Саду улази у завршну фазу и према плану требало би да буде окончана наредних месеци.
Друга фаза реконструкције почела је након што је у саобраћај пуштена брза пруга између Београда и Новог Сада, а изводи их конзорцијум Кинеских железница у оквиру изградње последње деонице прве брзе пруге у Србији, која ће повезати два највећа војвођанска града - Нови Сад и Суботицу.
У оквиру друге фазе реконструкције у железничкој станици замењују се мермерне плоче на целој згради, изводе изолаторски радови, и то је у завршници, као и сви колосечни капацитети. Мења се и комплетна столарија и уређују шалтерске просторије, што је такође при крају.
У станичном вестибилу изграђена је галерија и у току је постављање стаклене ограде, а замењују се и мермерне површине унутар вестибила. И у чекаоницама се мењају мермерне површине, а тамо су у току и електро и термо технички радови.
Када радови у унутрашњости станичне зграде комплетно буду завршени, почеће и партерно уређење простора испред железничке станице.
У „Инфраструктури железнице Србије” кажу да је било неопходно изместити шалтере путничких благајни, чекаонице и тоалете да би се радови могли изводити. Тако су у малом холу смештена четири шалтера, чекаонице и тоалет, а станична зграда pothodnikom је повезана са свим перонима.
Реконструкцијом станице обухваћени су и радови у техничким просторијама као што су Центар за даљинско управљање, Телекоманда, канцеларије отправника возова, релејним и ТК собама, као и у другим техничким просторима.
Прва фаза радова у новосадској станици завршена је пре пуштања у саобраћај брзе пруге од Београда до Новог Сада. Она је подразумевала завршетак кисачког подвожњака, делимичну изградњу прва два колосека до краја станичне зграде, као и градњу седмог, осмог и дванаестог колосека. У складу са потребама путника делимично су били уређени станични вестибил, чекаонице на првом спрату, станична фасада у делу према перонима, као и простор испред станичне зграде. То је било неопходно да би возови који саобраћају брзином од 200 километара на сат између Београда и Новог Сада могли улазити у железничку станицу.
З. Милосављевић
