PREČANSKA LEKSIKA: Trebe i frajeri

Nekad je to samo kratka modna oznaka, po kojoj možeš poznati doba svog bitisanja, kao reč „gene” kod onih što su zajedno služili JNA, ili „gari”, donedavno čestu, ali već pomalo otrcanu ovde, u Vojvodini. No, ima nekih oznaka takozvanog baznog tipa, koje se drže maltene vek i duže. Tako su „frajeri” prisutni među nama (pa i šire) vrlo, vrlo dugo. Za razliku, recimo od vršnjakinje „trebe” (zgodne, dosta slobodne i poželjene ženske) koja je (valjda) nešto starija od „gerle”, ali već svakako baka u odnosu na sadašnje „ribe”, „mačke”, „grlice” i ostale „modistice”. Prve guze solitera i splavova, zvezde farmi i stejyova.

Frajer je, u svom nemačkom originalu, mladić, ali već zreo za ženidbu, to jest pun život. Nešto kao kod nas veliki deran, lola, đuvegija, takoreći. Međutim, već kod svojih suseda, frajer poprima druge, obično lošije osobine. Osim kod Slovaka, gde se i pristala devojka zove frajerka, valjda kao bliska rođaka frajle, dakle lepa, atraktivna, poželjna prilika. No, njen imenjak počinje, negde, da se „frajeriše”. Dakle, ima frajersku frizuru, ponaša se i oblači „frajerski”, napadno, nekada agresivno, mada (po njemu) u stvari moderno. Misli da je mačo, ali mu to ne uspeva baš kod svih, naročito kod starijih, roditelja pre svega, koji, naravski, mrze svaku modu, od farmerica i gornjaka, do kožnjaka i skupih kaubojki.

Frajeri nikad nisu nosili teget kamgarn sako s dva reda dugmadi, već samo pravi ili lažni pripadnici krema, ali se nisu uklopili ni u sadašnju modu „žestokih” momaka ošišanih, nabildovanih i skockanih u tamni lister, da istovremeno i liče, ali i da se, pre svega po figuri, razlikuju od svojih gazda sličnog odevanja dok im čuvaju leđa, u istom ili pratećem yipu. Sadašnji frajeri su bliže plebsu, uniformisanom u kineske (plastične) krpe sa šakom kerećih dlaka na obaveznoj kapuljači. Uz nešto sopstvenog dodatka bezličnom perju. U obliku kape, šala, skupih cipela, „rejbanki”… Jedno pozitivno brojanje frajerima: nisu ulegli u lažne trenerice u čijim yepovima ima svega, osim sportskog fer-pleja.

Zanimljivo je da u Hrvatskoj još cene frajere, tačnije, priznaju im snagu, fizičku i uticajnu u društvenom smislu. Sudeći bar po štampi, pardon, tisku. Nešto kao što kod nas još poštuju prave „face”, one što imaju šta da kažu i umeju to da izvedu. Na engleskom govornom području naše frajere prevode dosta pežorativno sa „yerk” ili čak „bozo”, dakle ne cene ih dovoljno, za razliku od onih što parlaju španski i frajere poznaju kao „prve”. Skoro alfa mužjake, ali i kao „bobo”, s dosta simpatija, ali bez velike težine. Najjači otklon prema frajerima ima jidiš, gde je to reč koja obeležava svakog ko nije Jevrejin. Nešto kao što su stari Grci sve čiji jezik nisu razumeli zvali varvarima.

No, kad si pravi frajer, malo daješ na tuđe mišljenje. Nisi štreber.      

Pavle Malešev