ПРЕЧАНСКА ЛЕКСИКА: Требе и фрајери

Некад је то само кратка модна ознака, по којој можеш познати доба свог битисања, као реч „гене” код оних што су заједно служили ЈНА, или „гари”, донедавно честу, али већ помало отрцану овде, у Војводини. Но, има неких ознака такозваног базног типа, које се држе малтене век и дуже. Тако су „фрајери” присутни међу нама (па и шире) врло, врло дуго. За разлику, рецимо од вршњакиње „требе” (згодне, доста слободне и пожељене женске) која је (ваљда) нешто старија од „герле”, али већ свакако бака у односу на садашње „рибе”, „мачке”, „грлице” и остале „модистице”. Прве гузе солитера и сплавова, звезде фарми и stеjyova.

Фрајер је, у свом немачком оригиналу, младић, али већ зрео за женидбу, то јест пун живот. Нешто као код нас велики деран, лола, ђувегија, такорећи. Међутим, већ код својих суседа, фрајер поприма друге, обично лошије особине. Осим код Словака, где се и пристала девојка зове фрајерка, ваљда као блиска рођака фрајле, дакле лепа, атрактивна, пожељна прилика. Но, њен имењак почиње, негде, да се „фрајерише”. Дакле, има фрајерску фризуру, понаша се и облачи „фрајерски”, нападно, некада агресивно, мада (по њему) у ствари модерно. Мисли да је мачо, али му то не успева баш код свих, нарочито код старијих, родитеља пре свега, који, наравски, мрзе сваку моду, од фармерица и горњака, до кожњака и скупих каубојки.

Фрајери никад нису носили тегет камгарн сако с два реда дугмади, већ само прави или лажни припадници крема, али се нису уклопили ни у садашњу моду „жестоких” момака ошишаних, набилдованих и скоцканих у тамни листер, да истовремено и личе, али и да се, пре свега по фигури, разликују од својих газда сличног одевања док им чувају леђа, у истом или пратећем yipu. Садашњи фрајери су ближе плебсу, униформисаном у кинеске (пластичне) крпе са шаком керећих длака на обавезној капуљачи. Уз нешто сопственог додатка безличном перју. У облику капе, шала, скупих ципела, „рејбанки”… Једно позитивно бројање фрајерима: нису улегли у лажне тренерице у чијим yеpovima има свега, осим спортског фер-плеја.

Занимљиво је да у Хрватској још цене фрајере, тачније, признају им снагу, физичку и утицајну у друштвеном смислу. Судећи бар по штампи, пардон, тиску. Нешто као што код нас још поштују праве „фаце”, оне што имају шта да кажу и умеју то да изведу. На енглеском говорном подручју наше фрајере преводе доста пежоративно са „yеrk” или чак „бозо”, дакле не цене их довољно, за разлику од оних што парлају шпански и фрајере познају као „прве”. Скоро алфа мужјаке, али и као „бобо”, с доста симпатија, али без велике тежине. Најјачи отклон према фрајерима има јидиш, где је то реч која обележава сваког ко није Јеврејин. Нешто као што су стари Грци све чији језик нису разумели звали варварима.

Но, кад си прави фрајер, мало дајеш на туђе мишљење. Ниси штребер.      

Павле Малешев