„Umorno je zlato moje, žito je kosio i snoplje nosio, pa se umorio“, pevala je jedna udavača uz tambure (i pomoć) maestra Marka Nešića, sve podsećajući kako je žetva pšenice bjelice, naše hraniteljke, uvek (bila) nešto zdravo jako važno. Kosidba je, nije šala, zato svi na noge od zore, da se skupi svako zrno hlebnog žita.