PREČANSKA LEKSIKA Cverglani
„Peva pet’o, peva pet’o na dudu jalovcu“, kaže, između ostalog, jedna stara pesma, ali ne precizira kakav je petao: graoran, gaćan, gološijan, mator ili mlad. Međutim, da je cverglan, morala bi primetiti.
Jerbo, to jeste nešto malo i skraćeno, ali je zdravo kočoperno, glasno, prava čigra od šake perja, okretno kao onaj vi’or što ga leti u danu bez vetra nešto prošeta avlijom i čairom pa diže uvis prašinu i slamu. Verujem i da je sam izraz „kočoperan” neko izmislio gledajući u petla cverglana: nakočio sva pera, šepuri se i pravi galamu „obrnuto srazmernu njegovoj veličini”. Ali ne i samom izgledu.
Taj soj živine jeste čak i dve trećine manji od regularnih koka (i petlova) što trče po avlijama (sada, u stvari, čuče po kavezima), ali ga je priroda obdarila šarenim perjem, dužim i sjajnijim od uobičajenog, te življim temperamentom. Kažu stručnjaci da cverglani jesu gotovo upola manji od čuvenih graorana, ali da bezmalo dva puta više kukuriču, ono u zoru kada dozivaju sunce. U stvari, oglašavaju radost svih ptica što ponovo vide i što su još žive, posle duge noći straha od sova, zmija, lasica, pacova, lisica i drugih štetočina, uključujući i čoveka. Onih što ih zamraka love i u yak ubacuju.
Cverglani, ta filigranska fela živine, zovu se još i kikirezi, a u belom svetu su poznati i kao – bantam kokoške. Po gradu ili provinciji, a tamo negde u Indoneziji, odakle su ih u ostatak sveta doneli mornari s onih istraživačkih (i osvajačkih) kruzova Portugalaca, Španaca, Holandeza i Engleza. Da, jeste, po bantam kokoški se zove i kategorija u boksu gde borac ne sme da teži više od 53 kilograma. Kod nas se neko vreme juniorska kategorija zvala po petlićima, a još se pesniča i u pero skupini, još lakšoj od bantama.
No, nisu koke, pardon petlovi, dali imena samo bokserskim razredima. Svako fensi piće što se sprema u onim šejkovima i mikserima po otmenim barovima dobilo je ime – petlov rep, jer na engleskom baš to znači reč koktel. Osim toga, piloti svih aviona šepure se iznad „petlovog bunjišta”, odnosno kokpita. Jedan model varalice za ribolov, vrlo uspešne, zove se ruster tejl, što je opet po petlu.
Cverglan je i jedno od imena ribe koju ovde niko ne ceni ni upola kao petlove cverglane. To je onaj trepan, lažni manić, odnosno američko patuljastvo somče, riba-korov u većini vojvođanskih voda. Pošto joj naša sredina baš ne prija (u Americi je to ket-fiš i bude vrlo krupna, do desetak kila), ne naraste veća od pivske flaše (tako mi zovemo one najkrupnije), ali se lako i brzo razmnožava jer nema prirodnih neprijatelja (osim basa). Svi je izbegavaju zbog oštrih i (polu)otrovnih bodlji, pa nisam siguran da je jedu i kormorani.
Pavle Malešev