ПРЕЧАНСКА ЛЕКСИКА Цверглани

Јербо, то јесте нешто мало и скраћено, али је здраво кочоперно, гласно, права чигра од шаке перја, окретно као онај ви’ор што га лети у дану без ветра нешто прошета авлијом и чаиром па диже увис прашину и сламу. Верујем и да је сам израз „кочоперан” неко измислио гледајући у петла цверглана: накочио сва пера, шепури се и прави галаму „обрнуто сразмерну његовој величини”. Али не и самом изгледу.

Тај сој живине јесте чак и две трећине мањи од регуларних кока (и петлова) што трче по авлијама (сада, у ствари, чуче по кавезима), али га је природа обдарила шареним перјем, дужим и сјајнијим од уобичајеног, те живљим темпераментом. Кажу стручњаци да цверглани јесу готово упола мањи од чувених граорана, али да безмало два пута више кукуричу, оно у зору када дозивају сунце. У ствари, оглашавају радост свих птица што поново виде и што су још живе, после дуге ноћи страха од сова, змија, ласица, пацова, лисица и других штеточина, укључујући и човека. Оних што их замрака лове и у yak убацују.

Цверглани, та филигранска фела живине, зову се још и кикирези, а у белом свету су познати и као – бантам кокошке. По граду или провинцији, а тамо негде у Индонезији, одакле су их у остатак света донели морнари с оних истраживачких (и освајачких) крузова Португалаца, Шпанаца, Холандеза и Енглеза. Да, јесте, по бантам кокошки се зове и категорија у боксу где борац не сме да тежи више од 53 килограма. Код нас се неко време јуниорска категорија звала по петлићима, а још се песнича и у перо скупини, још лакшој од бантама.

Но, нису коке, пардон петлови, дали имена само боксерским разредима. Свако фенси пиће што се спрема у оним шејковима и миксерима по отменим баровима добило је име – петлов реп, јер на енглеском баш то значи реч коктел. Осим тога, пилоти свих авиона шепуре се изнад „петловог буњишта”, односно кокпита. Један модел варалице за риболов, врло успешне, зове се рустер тејл, што је опет по петлу.

Цверглан је и једно од имена рибе коју овде нико не цени ни упола као петлове цверглане. То је онај трепан, лажни манић, односно америчко патуљаство сомче, риба-коров у већини војвођанских вода. Пошто јој наша средина баш не прија (у Америци је то кет-фиш и буде врло крупна, до десетак кила), не нарасте већа од пивске флаше (тако ми зовемо оне најкрупније), али се лако и брзо размножава јер нема природних непријатеља (осим баса). Сви је избегавају због оштрих и (полу)отровних бодљи, па нисам сигуран да је једу и корморани.

Павле Малешев