PRAVA DARA IZ JASENOVCA PRVI PUT JAVNO O STRAHOTAMA LOGORA Bilo je mnogo gore nego u filmu! (VIDEO)

Jasenovac predstavlja jednu od najstrašnijih stranica srpske i svetske istorije. U Drugom svetskom ratu u logoru u Jasenovcu , kao i u okolnim logorima koji su bili pod njegovom upravom, stradao je veliki broj Srba, Roma i Jevreja, zbrisane su čitave porodice, “očišćena” mnoga naselja. 

Jasenovac je poznat kao najveći logor u Drugom svetskom ratu, koji nije bio pod nemačkom, već hrvatskom upravom. Neslavni podatak čini i to da je na tlu Hrvatske postojao jedini logor na svetu namenjen isključivo deci. 

Zverstva koja su u tim logorima počinjena, teško se mogu opisati rečima. Ekipa portala 24sedam došla je do Darinke Petrović, rođene Gligić, koja je sa starijim bratom Petrom i sestrom Marijom, kao i bratom Svetozarom koji je bio beba, dovedena u Jasenovac 1941. godine. 

“Imala sam četiri godine kada sam dovedena u Jasenovac. Taj period započinje jednom mukom koju ja ne shvatam kao dete u tom uzrastu, samo znam da se rušilo sve oko mene i kačim se za stariju sestru i brata, koji još i bebu čuvaju. Svako jutro kad se deca bude, svako treće se digne... sve je umiralo listom, gladni, žedni, hladno...  ja sam eto imala sreću da preživim, verovatno jer sam tako sazdana i mentalno i fizički”, govori Darinka o svom strašnom detinjstvu prvi put u emisiji "24sedam sa Marom".

Najmlađi brat Svetozar, beba od godinu dana, nije preživeo tu strahotu i preminuo je u logoru.

Njen otac je odveden i ubijen još na početku rata, ali do danas ne zna ni način kako je stradao, ni gde. Majka i najstarija sestra Vuka su, kao radno sposobne, poslate u Nemačku na rad, u logor pored Dizeldorfa. Taj logor je, za razliku od Jasenovca, zaista bio radni logor. Majka i sestra su preživele, čak su i neka skromna primanja dobijale za rad. 

Svako prisećanje na period proveden u logoru za Daru je bolno i mučno. Mnoge uspomene je pod uticajem traume potisnula i sama kaže da ih se ne seća. Međutim, određeni mirisi joj i danas vraćaju sećanja. 

“Ustajao vazduh, mokraća dečija... izaziva mi agoniju kad prođem negde pored javnih toaleta, izaziva neprijatnost”, otkrila je voditeljki Mariji Atanasković. 

Uslovi u logorima su bili stravični, nije bilo hrane ni vode. Ostalo je zabeleženo da oko logora ni trava nije rasla, jer su i nju čeprkali i jeli. Deci su oko vrata stavljali kartone sa podacima, ali su mališani i to pojeli. Nažalost, dešavalo se i da logorši od gladi počnu među sobom da jedu one najslabije, pa i decu… 

 Film „Dara iz Jasenovca“ naša Dara je pogledala više puta. 

“Gledala sam, samo, nije mi dovoljno upečatljiv, bilo je gore nego što je prikazano u filmu. Cela moja porodica je gledala naravno i sasvim slučajno film se zove "Dara iz Jasenovca". O, ljudi, prati me Jasenovac i u filmu”, kaže ova danas brižna majka i baka.

Dara veruje da je za svoju decu mnogo vezanija od drugih roditelja, jer je kao mala iskusila traumatičnu razdvojenost od porodice. Ceo život je posvetila ne samo svojoj deci, već i štićenicima doma za napuštenu decu, u kojem je radila kao pedagog. 

(24 sedam, Marija Atanasković)