Porfirije: Znanje kome vrlina nije regulator može da šteti
BEOGRAD: Znanje koje nema vrlinu kao regulator, kao nešto što rukovodi čovekovim životom, što je polazna i krajnja tačka, može postati kontraproduktivno, zapravo može postati štetno za onoga koji znanje ima, a samim tim i za zajednicu u kojoj živi, rekao je večeras patrijarh srpski Porfirije.
Upravo zato slogan i maksima Fondacije Privrednik od njenog postojanja bila je "Rad, štednja i čestitiost" - kako bi mladi pitomci pored veština i znanja, postali dobri ljudni dostojni poštovanja i spremni da predstavljau svoju zajednicu i narod svuda u svetu, kazao je patrijarh na svečanosti povodom 125. godišnjice od osnivanja i stogodišnjice od prelaska u Beograd Srpskog privrednog društva "Fondacije Privrednik".
U čast jubileja "Fondacije Privrednik", u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine održana svečana akademija "Kroz tri veka", u okviru koje je predstavljen bogat muzički program u izvođenju Srpskog kamernog orkestra i Vokalnog ansambla Nokturno, kao i kratki filmovi o istorijatu fondacije.
Patrijarh Porfirije rekao je da je humanitarni fond "Privrednik" najstarija organizacija koja je od početka postojanja stipendirala mladu talentovanu decu koja nisu imla dovoljno mogućnosti za svoje školovanje.
Podsetio je da je "Privrednik" osnovao privrednik i bankar Vladimir Matijević 1897. godine u Zagrebu i istakao da je pre 100 godina sedište fondacije preneto iz Zagreba u Beograd.
Kazao je da je Fondacija stipendirala maldu decu sa ciljem da se stvori srednja klasa u srpskom društvu.
Naveo je da je od osnivanja do 1947. godine, kada je Privrednik bio zabranjen, iškolovano 40.000 dece.
Prema njegovim rečima, Privrednik je reosnovan 1993. godine u Novom Sadu zahvaljujući inicijativi i dobroj volji više institucija, među kojima su najznačajnije Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska, Srpska pravoslavna crkva, Grad Novi Sad, Pokrajna Vojvodina, a tokom vremena su se pridružile i druge institucije.
Patrijarh je istakao da je od 1993. godine do danas, 2.500 talentovane dece pomognuto ovom fondacijom.
"Veoma je važno da pomažemo mlade ljude da se školuju, ali i da ih učimo da budu dobri i čestiti ljudi pre svega u svom ličnom životu, a samim tim će onda biti i dobrodošli i za širu zajednicu", poručio je patrijarh Porfirije.
Naglasio je da je, pored reosnovane fondacije u Novom Sadu, "Privrednik" osnovan i u Zagrebu, a potom i u Banjaluci, sa idejom da se ta fondacija "umreži" kako bi se pomoglo našoj gdeci gde god ona živela.
Patrijarh je rekao da "Privrednik" nije ograničen samo na decu iz srpskog naroda, već i na mlade iz drugih naroda i verskih zajednica.
Patrijarh je poručio da je vera od presudnog značaja za sve ono što čovek jeste i čime se bavi, kao i da čovek ima potrebu da utemelji svoje znanje na metafizičkim vrednostima.
"U tom kontekstu, vera je smisao života, bez obzira na kom se mestu nalazi i kojim se zanimanjem bavi, bez obzira kom sloju društva pripada. Bez vere čovek je jednostavno krv", rekao je patrijarh.
Upravnik Fondacije Privrednik Jovan Radić rekao je da "Privrednik" funkcioniše kao porodica.
"Mi imamo svoju slavu Sveti Jovan Milostivi, 25. novembra, kada se okupljaju i bivši i sadašnji pitomci. Pored toga, mi obilazimo naše hramove i svetinje i sve je to u duhu zajedništva i prijateljstva, na kome mi iz Fondacije insistiramo", kazao je on.
Srpsko privredno društvo "Privrednik" je jedna od najvećih živih zadužbina naše novije istorije, sa prosvetno-privrednim karakterom.
Veliki naučnik Mihajlo Pupin, čovek svetskog ugleda i izuzetni patriota, ostavio je "Privredniku" pozamašne sume novca za školovanje darovite dece, a znatnu pomoć dao je velikan Nikola Tesla i naučnik svetskog glasa Jovan Cvijić.
"Privrednik" je okupljao darovitu i siromašnu decu, iz svih krajeva gde je živeo srpski narod, upućujući ih na školovanje – na razne zanate i trgovinu kod uglednih trgovaca i zanatlija, a kasnije im pomagao preko svojih štedno–kreditnih zadruga Srba privrednika da otvore svoje samostalne radnje i započnu sopstveni posao, tako formirajući srednji sloj društva, od srpskog stanovništva, koje je u Austro-Ugarskoj Monarhiji uglavnom bilo veoma siromašno i obespravljeno.
Rezultati rada "Privrednika" mere se brojkama odškolovanih pitomaca, a još više izlaskom iz siromaštva velikog broja porodica.
Broj iškolovanih pitomaca do Drugog svetskog rata premašuje 43.000.