Порфирије: Знање коме врлина није регулатор може да штети

Управо зато слоган и максима Фондације Привредник од њеног постојања била је "Рад, штедња и честитиост" - како би млади питомци поред вештина и знања, постали добри људни достојни поштовања и спремни да представљау своју заједницу и народ свуда у свету, казао је патријарх на свечаности поводом 125. годишњице од оснивања и стогодишњице од преласка у Београд Српског привредног друштва "Фондације Привредник".



У част јубилеја "Фондације Привредник", у Великој сали Коларчеве задужбине одржана свечана академија "Кроз три века", у оквиру које је представљен богат музички програм у извођењу Српског камерног оркестра и Вокалног ансамбла Ноктурно, као и кратки филмови о историјату фондације.



Патријарх Порфирије рекао је да је хуманитарни фонд "Привредник" најстарија организација која је од почетка постојања стипендирала младу талентовану децу која нису имла довољно могућности за своје школовање.



Подсетио је да је "Привредник" основао привредник и банкар Владимир Матијевић 1897. године у Загребу и истакао да је пре 100 година седиште фондације пренето из Загреба у Београд.



Казао је да је Фондација стипендирала малду децу са циљем да се створи средња класа у српском друштву.



Навео је да је од оснивања до 1947. године, када је Привредник био забрањен, ишколовано 40.000 деце.



Према његовим речима, Привредник је реоснован 1993. године у Новом Саду захваљујући иницијативи и доброј вољи више институција, међу којима су најзначајније Српска академија наука и уметности, Матица српска, Српска православна црква, Град Нови Сад, Покрајна Војводина, а током времена су се придружиле и друге институције.



Патријарх је истакао да је од 1993. године до данас, 2.500 талентоване деце помогнуто овом фондацијом.



"Веома је важно да помажемо младе људе да се школују, али и да их учимо да буду добри и честити људи пре свега у свом личном животу, а самим тим ће онда бити и добродошли и за ширу заједницу", поручио је патријарх Порфирије.



Нагласио је да је, поред реосноване фондације у Новом Саду, "Привредник" основан и у Загребу, а потом и у Бањалуци, са идејом да се та фондација "умрежи" како би се помогло нашој гдеци где год она живела.



Патријарх је рекао да "Привредник" није ограничен само на децу из српског народа, већ и на младе из других народа и верских заједница.



Патријарх је поручио да је вера од пресудног значаја за све оно што човек јесте и чиме се бави, као и да човек има потребу да утемељи своје знање на метафизичким вредностима.



"У том контексту, вера је смисао живота, без обзира на ком се месту налази и којим се занимањем бави, без обзира ком слоју друштва припада. Без вере човек је једноставно крв", рекао је патријарх.



Управник Фондације Привредник Јован Радић рекао је да "Привредник" функционише као породица.



"Ми имамо своју славу Свети Јован Милостиви, 25. новембра, када се окупљају и бивши и садашњи питомци. Поред тога, ми обилазимо наше храмове и светиње и све је то у духу заједништва и пријатељства, на коме ми из Фондације инсистирамо", казао је он.



Српско привредно друштво "Привредник" је једна од највећих живих задужбина наше новије историје, са просветно-привредним карактером.



Велики научник Михајло Пупин, човек светског угледа и изузетни патриота, оставио је "Привреднику" позамашне суме новца за школовање даровите деце, а знатну помоћ дао је великан Никола Тесла и научник светског гласа Јован Цвијић.



"Привредник" је окупљао даровиту и сиромашну децу, из свих крајева где је живео српски народ, упућујући их на школовање – на разне занате и трговину код угледних трговаца и занатлија, а касније им помагао преко својих штедно–кредитних задруга Срба привредника да отворе своје самосталне радње и започну сопствени посао, тако формирајући средњи слој друштва, од српског становништва, које је у Аустро-Угарској Монархији углавном било веома сиромашно и обесправљено.



Резултати рада "Привредника" мере се бројкама одшколованих питомаца, а још више изласком из сиромаштва великог броја породица.



Број ишколованих питомаца до Другог светског рата премашује 43.000.