POLIGRAFISTA DRAGIŠA MALIŠIĆ  ISPITAO VIŠE OD 30.000 LJUDI NA DETEKTORU LAŽI, O ISKUSTVIMA GOVORI ZA „DNEVNIK”(1):  Ubica deteta na noši bez trunke kajanja

Radio je u Policijskoj upravi u Novom Sadu kao poligrafista za celo Ministarstvo unutrašnjih poslova i gledao u oči najokrutnije zlikovace, koji se nisu libili da ubiju ni decu, a otišao je u  penziju 2004. i otvorio privatnu agenciju.

Jedan od takvih jezivih događaja obeležio je 1997. godinu, kada je likvidirana porodica Smiljanić u Futogu. Ubijen je prvo muški član porodice, potom trudna supruga, a onda i četvorogodišnje dete na noši. Mališić kaže da su se svi zaposleni u policiji zdušno dali u potragu kako bi što pre pronašali krivca, te da su krenula i poligrafska ispitivanja. Za ovo ubistvo je uhapšen Borislav Čolić, koji je najpre bio osuđen na smrtnu kaznu, ali je po njenom ukidanju, ona preinačena u 40 godina zatvora. Na slobodi je trebalo da se nađe 2036, kada bi imao 68 godina. Preminuo je u zatvoru u 52. godini.

- Čolić je došao iz Sarajeva i potiče iz deficitarne porodice. Pristupio je kriminalnim klanovima. Čolić je pre ovog ubistva bio naručen da dođe i ubije funkcionera u sekreterijatu u Čačku.  On nije znao da je čovek koga treba da likvidira funkcioner. Kada je shvatio, odustao je od toga. I dolazi u Novi Sad bez dinara. Stupa u kontakt sa određenom grupom kriminalaca s kojima kreće u krađe. U jednoj od tih radnji nailaze na kuću u kojoj se nalaze čovek  i žena. Dok Čolićeva ekipa želi da odustane od krađe, on izričito hoće da nastavi akciju uz napomenu da će ih likvidirati, jer ne ostavlja žive svedoke. Molili su ga da to ne radi, a jedan je izmislio da mu je rođendan, pa su od ubistva i obijanja kuće odustali -  kaže naš sagovornik i napominje da o tome postoji i službena beleška.

Nakon toga, Čolić dolazi do tipera koji mu pokazuje kuću pokojnih Smiljanića, kako bi ih ubica opljačkao, jer su verovali da poseduju izvesnu količinu novca. Dobrivoje je bio inženjer i popravljao je uređaje, a ubica se na njegovim vratima pojavio sa pokvarenim kasetofonom uz obrazloženje da mu je potrebna popravka. Nažalost, Dobrivoje ga je pustio je u kuću. Nakon što je likvidirao celu porodicu, uzeo je novac i otišao.

Policija je došla i do informacija da je ubica u međuvremenu bio na sahrani drugara sa kojim je navodno bio na ratištu devedesetih.  Na grobu se zarekao da će platiti spomenik preminulom, jer njegovi baba i deda nisu imali novca za to… Kada je uhapšen, govorio je da je nevin, a pristao je na poligraf  misleći da će ga prevariti.

– Prilikom testiranja rekao je da nema veze ni sa čim i da ne zna zašto je tu. To je idealna situacija za poligrafistu. Poenta je što mnogi od njih misle da poligraf može da se prevari. Ispitivana lica naravno moraju biti psihofizički zdrava da bi mogli da razumeju pitanja. Čim mozak ne razume pitanje, on ne može da pošalje signale kao odgovor na pitanje. U momentu testiranja lice pre nego što stigne da bilo šta pomisli, mozak pošalje impuls i poligrafista odmah zna da li ispitanik laže ili ne. Aposlutno smo shvatili da laže, čim smo ga ispitali. On je bio idelan za poligraf, gde je odmah  pao, jer se pokazalo da laže. Nijedan znak  mimikrije nije imao. Nikakve pokrete lica, ništa. Neverovatno hladan i smiren. Kada sam završio poligrafisanje, rekao sam mu da je ubica. On je meni odgovorio da nisam normalan, a pretio je i da će nas pobiti. Napravio je i spisak nas oko deset iz policije koje je planirao da likvidira– pojasnio je naš sagovornik.

Milišić kaže da nije prepotentan, već da je zaista mogao tačno da tipuje lica koja imaju veze sa ubistvom. Međutim, nikada se, dodaje, toga nije pridržavao, jer je to izuzetno opasno. „Ono što čovek ne želi sebi, ne sme ni drugima da uradi. Toga sam se uvek držao, jer svi veruju poligrafisti”, kaže Mališić.

Naš sagovornik pamti i slučaj kada je studentkinja silovana i zadavljena. Dovodili su na ispitivanje sumnjiva lica, a fokus im je bio na momku, izbeglici iz Hrvatske, za kojeg su bili ubeđeni da je kriv.

– Dovedu jednog mladog dečka i polograf pokaže da nema nikakve veze sa davljenjem niti ubistvom studentkinje. Međutim, policija ipak nije bila u to ubeđena i momak je zatvoren. Ono što je mene bunilo u tom slučaju jeste to što je ubici, na mestu gde je ubio studentkinju, ispao hodžin zapis. Osumnjičeni iz Hrvatske bio je Srbin po ocu i majci i sigurno nije išao kod hodže – kaže Mališić. – Nakon nekog vremena desio se drugi pokušaj silovanja, gde je devojka uspela da pobegne. Na osnovu njenog opisa uhapšen je pravi ubica i silovatelj.

Mališić kaže da je tačnost poligrafskog testiranja 90 odsto. Uspešnost, dodaje, zavisi od pitanja, detalja, pristupa prema ispitaniku, kvaliteta pripreme. I, kategoričan je - nema trik pitanja. S druge strane, osoba koja mesecima u kontinuitetu pije sedative nepodobna je za poligraf.

- Zbog sedativa ne oseća strah, a poligraf je mašina koja upravo funkcioniše na principu straha. Ako nema straha, nema promena u psihofiziološkim funkcijama -  objašnjava Mališić.

Zakon o policiji tačno propisuje ko ne može da bude podvrgnut poligrafskom testiranju. To su osobe koje su pod dejstvom alkohola, droga ili drugih psihoaktivnih supstanci, pacijenti koja imaju ozbiljnih srčanih problema ili respiratorne smetnje i oni koji su u izrazito stresnom stanju. Oni koji pokazuju vidljive znake duševne bolesti, privremene poremećenosti ili su u drugom bolesnom stanju koje onemogućava ispitivanje. Ne mogu se testirati ni oni koji osećaju intenzivan fizički bol, trudnice i porodilje, kao i deca mlađa od 14 godina. Bitno je napomenuti da rezultat poligrafskog ispitivanja ne može da se koristi kao dokaz na sudu, ali može da usmeri istragu.

(sledeće nedelje: Oči u oči sa Marinkom Magdom)

Slađana Aničić Ilić